Jedina dimničarka u Srbiji savetuje kada treba da očistite dimnjak, i šta vas čeka ako to preskočite

Jutro ove odžačarke iz Zemuna započinje isto kao i kod većine nas – uz šoljicu voćnog čaja i pregled vesti.

Ali njen radni dan nije nalik običnom. Bez simboličnog bicikla, ona izlazi iz kola, u crnoj uniformi s kapom po kojoj je odmah svi prepoznaju.

Pa se neki i za dugme uhvate.

“Ma da, ljudi se često uhvate za dugme kada nas vide na ulici ili žele naše dugme da uhvate, što je meni simpatično. Ja sam vrlo komunikativna, pa često i zastanem da popričam sa njima – neretko im poručim da mogu i za rajsferšlus (cibzar) da nas uhvate  jer nemamo više dugmad na uniformi, uradiće posao, doneće sreću”, šali se Dinić.

Kada smo pozvali njenu firmu da se raspitamo o dimničarskom zanatu, nismo očekivali da ćemo zateći ženski glas, jer je ovo tradicionalno muško zanimanje.

“Druga žena vam se neće ni javiti, jer sam ja jedina na ovim prostorima koja obavlja posao i jedina školovana za njega – ne tek tako malo priučena. I jedina koja je ostavila trag u dimničarstvu u zemlji Srbiji”, istakla je Dinić.

Odelo ne čini čoveka, pa ni četka odžačara

Da biste postali dimničar, nije dovoljno samo uzeti četku i sajlu, poručuje sagovornica N1.

Kako bi neko zaista bio kompetentan za dimničarstvo, potrebno je ozbiljno obrazovanje, dodaje Dinić, koja je prošla obuku i specijalizaciju – pohađala je mašinsku školu, odsek termoenergetika, a potom se usavršavala pored iskusnih majstora sa višedecenijskim iskustvom.

Umesto kancelarije, njena prva stanica je krov, gde se suočava s visinama i procenjuje stanje dimnjaka.

„Bilo da je u pitanju krov privatne kuće ili ogromni sistem u toplani, efikasnost i preciznost su nužne kvalifikacije. Jeste zahtevno fizički, ali nije pod nužno da ste član neke teretane kako biste imali kondiciju. Međutim, morate biti spretniji, jer imate izazov penjanja na krov ili merdevine, a verujte mi, za mnoge je to muka”, kaže Jasmina sa osmehom.

Odžak se ne čisti uvek sa krova

Posao dimničara (ili odžačara) podrazumeva redovno čišćenje, kontrolu i održavanje dimnjaka, ložišta, ventilacionih kanala i sistema za odvod dima kako bi se osigurala bezbednost domaćinstava i zgrada.

“Mnogi misle da se čišćenje dimnjaka vrši isključivo sa krova, ali to nije tačno. Na krov se ne penjemo ukoliko je nagib veći od 45 stepeni, jer je tako propisano iz bezbednosnih razloga. Čišćenje odžaka se najčešće obavlja sa tavana, gde se nalaze dimničarska betonska klizna vratanca, dok se dole, ispod grejnog tela, kupi garež”, objašnjava Dinić.

Kako dalje navodi, ukoliko dimničar proceni da je uspon bezbedan, može se popeti – kada je visina prevelika ili krov previše strm, koriste se sigurnosni kanapi za vezivanje.

Od zaštitne opreme koriste se još i kožne rukavice koje pružaju protekciju od oštrih sajli, zaštitne naočare, a ponekad i maske – kako se ne bi udisale štetne čestice, garež i prljavština.

Koje su posledice neodržavanja dimnjaka?

Celokupan proces čišćenja dimnjaka obično traje oko sat vremena.

Ova profesija je važna jer sprečava rizike od požara i trovanja ugljen-monoksidom, koji mogu nastati usled nagomilavanja čađi, smole i drugih zapaljivih naslaga unutar dimnih kanala.

Kako sagovornica N1 naglašava, “nisam hemičarka, pa ne mogu u detalje da razjasnim zdravstvene posledice nečišćenja odžaka, ali je jasno da ćete vi udisati silne hemijske supstance koje proizilaze iz sagorevanja, a da to ni ne primetite”.

Ona dodaje da nečišćenje dimnjaka može dovesti i do ozbiljnih oštećenja.

“Onda se na svakih 10 do 15 dana dimnjak može zapušiti, a to može izazvati brojne probleme. Na primer, nakupljanje gareži i čađi može uzrokovati kondenzaciju unutar dimnjaka, što izaziva neprijatne mirise i vlagu koja stvara dodatne probleme, poput oštećenja zidova i strukture dimnjaka”, kaže Dinić.

Ona skreće pažju i da prljav dimnjak čini da dim ne može pravilno da izlazi, što smanjuje efikasnost sistema grejanja.

Kao rezultat imamo loše grejanje, jer se energija gubi. Takođe, zagušenje može uzrokovati da dim ponovo ulazi u prostoriju, što može biti vrlo opasno.

Kada se čisti dimnjak?

“Kada se završi grejna sezona, dimnjak se čisti dva puta godišnje – dakle, jednom na kraju grejne sezone u aprilu ili maju, i na sredini grejne sezone, to je pod obavezno”, ističe Dinić.

Kako iz komunalnog preduzeća “Dimničar” AD Beograd kažu “plaćanje osnovnih dimničarskih usluga regulisano je sistemom objedinjene naplate, preko „Infostana“ i cena se računa po kvadratnom metru stambenog prostora. U okviru te cene uračunato je čišćenje dimnjaka dva puta godišnje: jednom u grejnoj sezoni i jednom van sezone”.

Građani se mogu i opredeliti za privatne dimničarske usluge, o svom trošku.

Građani koji se greju na gas moraju obratiti posebnu pažnju na čišćenje dimnjaka – sagorevanje gasa ne stvara miris i nije vidljivo, ali on sagoreva na nižim temperaturama, što uzrokuje kondenzaciju u dimnjaku. Ovaj kondenzat može ozbiljno oštetiti dimnjake i dimne kanale, pa se preporučuje instalacija fleksibilnih cevi kako bi se zaštitili od brzog oštećenja.

Ugostiteljski objekti, takođe, moraju voditi računa o održavanju sistema ventilacije, posebno onih koje su podložne nakupljanju masnoće. Tokom kuvarskih procesa, isparenja se kondenzuju na ventilacijskim zidovima, a masnoća koja se tu sakuplja može lako izazvati požar. Zbog toga je neophodno redovno čišćenje i održavanje ventilacije kako bi se sprečili sigurnosni problemi.

Koliko košta čišćenje dimnjaka?

Cena usluga dimničara u Srbiji varira u zavisnosti od vrste i opsega rada.

Kako sagovornica navodi osnovno čišćenje dimnjaka košta između 3.000 i 6.000 dinara po poseti, ali naglašava da je sve to individualno i da se ne treba ovog ranga slepo držati.

Veći zahvati, poput otklanjanja začepljenja ili sanacije oštećenih delova sistema, mogu dodatno povećati troškove.
Da li je profesija u izumiranju?

Sagovornica N1 navodi da je broj dimničara u Beogradu drastično opao u poslednjih 20 godina.

“Dok je pre bilo oko 100 dimničara, danas ih ima manje od 20, uključujući sve firme koje se bave tim poslom. Iako broj dimničara opada, potražnja za ovim poslom je vidno i dalje prisutna i raste. Kao i svako individualno ložište, i ta toplana traži održavanje, to je ono što ljudi ne znaju i često zanemaruju”, kazala je Dinić.

Ono što je nju navelo da prihvati ovaj karijerni poziv je puka slučajnost.

“Na početku 90-ih, kada je bilo veoma teško zaposliti se, ja nisam imala jasnu predstavu o tome šta ovaj posao podrazumeva – to je bila prilika. Nakon više godina rada, iako sam sada samostalna i vodim svoju firmu sa suprugom, mislim da je glupo da menjam profesiju”, smatra Dinić i navodi da profesija nije za ženu.

„Mi smo jedini bračni par koji radi ovo„, kaže ona, a posao im sada omogućava stabilan život, jer imaju i dve ćerkice.