Jedini grad u kojem je Entoni Bordejn mogao da se zamisli do kraja života

Ipak, postojao je samo jedan grad koji je bio dovoljno privlačan da u njemu poželi da živi zauvek – Tokio. Bordejn je za Maxim 2017. godine izjavio sledeće: „Kad bih morao da pristanem da živim u jednoj zemlji, ili čak jednom gradu, do kraja života, nikad ga ne napuštajući, bez razmišljanja bih izabrao bih Tokio”.

„Prvi put sam otišao u Tokio i glava mi je nekako eksplodirala. Uporedio sam to sa svojim prvim psihodeličnim iskustvom: za mene ništa više nije bilo isto. Samo sam želeo više”, dodao je. Kada je Bordejn posetio Parts Unknown, napisao je u svojim terenskim beleškama: „Za one s nemirnim, znatiželjnim umovima, fascinirani slojem po slojem stvari, ukusa i običaja, koje nikada nećemo moći u potpunosti da pojmimo, Tokio je nedokučiv sa ukusom.”

Osim što se gostio u izakajasu ili navraćao u restoran Robot, Bordejn je takođe izdvojio vreme da prihvati tradicionalnu japansku scenu tetoviranja. On je 2015. uradio Tebori tetovažu hrizanteme, iza koje je stajao japanski umetnik Takaši Macuba.

Rekao je da je njegova tetovaža produžetak njegove „opsednutosti“ svim japanskim tekovinama. „Toliko je drugačije od estetike s kojom sam odrastao, društva i kulture s kojom sam odrastao”, objasnio je. „Kada sam prvi put otišao u Japan, bio je to eksplozivan događaj za mene. Istinski mi je promenio život.”

Divio se disciplinovanom duhu Japanaca. „Jadan radnik,” napisao je Bordejn, „Tokijski dobrovoljni zupčanik u ogromnoj mašini koja zahteva duge sate, nisku platu, potpunu predanost. A ponekad i ono što se zove karōshi: smrt od prekomernog rada.”

Japansko traganje za stvaranjem savršenih tetovaža, mačeva i kuhinje su sve prakse za koje su potrebni životi da se usavrše, uz nepokolebljivu predanost i fokus. Bordejn je priznao da većina onoga što voli u Japanu proizlazi iz njegovog izrazitog nedostatka tih osobina, što je grad činilo još fascinantnijim.

„Nemam te kvalitete – nedostaje mi disciplina“, rekao je. „Ne razmišljam onako kako to rade u japanskom aranžiranju cveća, na primer. To je gotovo kao skidanje nepotrebnog da bismo došli do apsolutne srži lepote.”

To je nešto što je očigledno dirnulo Bordejna, koji je izrazio kako bi želeo da može „da raščisti“ svoj život na način na koji su to učinili Japanci. Njihov kulturni mentalitet, hrana i restorani ostavili su doživotni trag na preminulog kuvara, koji je zaključio: „Pažnja posvećena detaljima, perfekcionizam, usmerenost na ono što su najosnovniji elementi lepote, užitka i opuštanja.“

BONUS VIDEO: