Jelena, prva moderna kraljica Srbije

… pa im je otuda mnogo jasnije nego onima kojima je za život i stvaranje zapala pitomina, da je umetnost poseban most koji spaja staro, tradicionalno sa dolazećim, modernim i savremenim.

Svesni toga u Raški i sebi i drugima priređuju brojne manifestacije posvećene raznim oblicima kulturnog stvaralaštva i društvenog života, koje sadržajem i konceptom prevazilaze lokalni nivo i značaj.

Uz već poznate Raške duhovne svečanosti, koje ove godine obeležavaju četvrt veka postojanja, u tu grupu događaja, bez sumnje, spadaju i „Dani kraljice Jelene“. Obeležavanje sećanja na suprugu kralja Uroša Prvog, majku kraljeva Dragutina i Milutina i jedinu ženu o kojoj je čuveni arhiepiskop Danilo Drugi napisao žitije, otpočelo je svojevremeno u Kraljevu u predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije kao manifestacija „Dani jorgovana“. Kasnije je deo manifestacije organizovan u manastiru Gradac, zadužbini kraljice Jelene Anžujske, a organizaciju su preuzeli kulturni poslenici iz Raške. Oni, uz pomoć i podršku Turističke organizacije Raška, Centra za kulturu „Gradac“ i sestrinstva manastira Gradac, više od decenije organizuju trodnevnu manifestaciju na kojoj se, na originalni način, predstavljaju kulturno stvaralaštvo i tradicija ovoga kraja, ali i zdravi stilovi života.

Tako je bilo i ove godine krajem maja i početkom ovog meseca kada je upriličen trodnevni program, delom realizovan u Raški, a delom u porti manastira Gradac, smeštenog na padinama Golije zapadno od Brvenika. Osim debata o tradiciji i umetnosti i umetničkih događanja poput pozorišnih predstava za velike („Suze su OK“, Zvezdara teatar) i za decu („Kako je Nikola dobio brata“, Kraljevačko pozorište), „Dani kraljice Jelene“ upotpunjeni su tribinom „Droga nema poslednju reč“ i odbojkaškim turnirom za decu „Serviraj za radost“.

Ono po čemu će se dugo pamtiti ovogodišnji kraljičini dani je promocija monografije manastira Gradac, delu grupe autora objavljenom krajem prošle godine, čiji je izdavač sestrinstvo manastira, a publikacija je potpomognuta sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Srbije. O monografiji su govorili neki od njenih autora poput Milete Prodanovića, Katarine Mitrović, Nikše Barlova i monahinje Nine (Nerandžić), igumanije manastira Gradac.

Sazdana od šest poglavlja – Osnivanje i istorija, Jelena-Vladarka i monahinja, Arhitektura, Beleške o gradačkom slikarstvu, Život manastira, Zašto volim Gradac – monografija predstavlja jedinstveni prikaz zadužbine kraljice Jelene Anžujske čija vladavina je obeležena izuzetnim progresom kroz sažimanje kulture srpskog dvora sa kulturom naroda.

To je primetio i filozof Nikša Barlov, autor dela „Zašto volim Gradac“ i umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti: „Zato kad god dođemo u manastir živo ćemo osetiti kosmopolitski duh, duh tolerancije koja je, kao jedna od temeljnih hrišćanskih vrednosti, stub savremene civilizacije. Tolerancija koja je zajedno sa svetom kraljicom došla u ove krajeve još u 13. veku, mnogo pre nego što je postala tekovina savremenih evropskih društava. A odnos kraljice Jelene prema siromašnim devojkama i način na koji je postupala sa njima, u vreme kada je u Evropi inkvizicija uzimala sve više maha, sigurno je svojevrsni početak ženske emancipacije, vekovima pre nego što je savremena sociologija počela da koristi ovaj termin. Zbog svega rečenog manastir Gradac je, po mom dubokom ubeđenju, jedan od najznačajnijih srpskih manastira, koji svojom suštinom dokazuje veličinu našeg kulturnog nasleđa i njegovu iskonsku pripadnost evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini“.

Ovogodišnji „Dani kraljice Jelene“, a posebno promocija monografije o manastiru Gradac, svojevrsna su lepa najava ovogodišnjih jubilarnih XXV Raških duhovnih svečanosti, čiji će program uskoro biti prestavljen na stranicama našeg lista.

Ovaj tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Poruke jednog jubileja“ koji sprovodi „Dangraf “ uz podršku opštine Raška. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „Dangrafa“ i ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška