Jeo je godinu dana samo crveno meso i jaja – ovo su rezultati

Patrik je usvojio ishranu koja se sastojala od jedne šnicle od 450 grama, pola kilograma mlevenog mesa i šest jaja svakog dana. Da bi izbegao iskušenja, izbacio je svu hranu koja nije bila mesna iz kuće i napravio plan obroka kako bi sprečio prekomerno grickanje.

Ako bi ipak grickao, jeo bi domaće ćufte, čvarke, sir u trakama, suvo meso, salamu i peperone. Takođe je zapisao razlog za promenu ishrane – da bi mogao da gleda svog sina kako odrasta.

Patrik je takođe fotografisao sebe pre nego što je počeo sa dijetom kako bi pratio svoj napredak:

„Videćete koliko ste smršali i moći ćete da pratite napredak, kao što je gubitak 20 centimetara obima stomaka. Kada vaga prestane da pokazuje napredak, te slike i merenja će vas podsetiti da i dalje napredujete, što pomaže da ne izgubite motivaciju.“

Godinu dana kasnije, Patrikov život se potpuno promenio. Izgubio je 64 kilograma i 48 centimetara obima stomaka, spava kvalitetnije i budi se „osvežen, pun energije“ i bez bolova.

„Čak i posle prvog meseca ili dva primetio sam ogromnu promenu u raspoloženju, ambiciji i pozitivnosti. Mentalno sam se osećao bolje gotovo odmah,“ rekao je Patrik za Mail.

„Ovo iskustvo mi je potpuno promenilo život, i ponovo sam pronašao svoj smisao.“

Patrik sada može da se popne na četiri ili pet spratova stepenica pre nego što ostane bez daha i ima mnogo više energije svakog dana.

„Sada dolazim kući i mogu da bacam mog dvogodišnjeg sina po kauču, ljuljam ga naglavačke, igramo se kamionima i vozovima, i radimo sve što voli, a da mi ostane energije,“ rekao je.
U jednom videu na Jutjubu, Patrik je otkrio da nakon gubitka 64 kilograma planira da postepeno vrati neke namirnice u ishranu, poput organskih jagoda, kako bi testirao reakciju svog tela i prilagodio se životu bez „konstantnih ograničenja“.

Šta stručnjaci kažu o mesnoj dijeti?

Stručnjaci imaju podeljena mišljenja o mesnoj dijeti. Harvard Health ističe da rizici uključuju povećan unos zasićenih masti, kao i veći rizik od kamena u bubregu, gihta i osteoporoze. Veliki unos proteina takođe može dovesti do oštećenja funkcije bubrega.

Liz Vajnandi, dijetetičarka sa Medicinskog centra Univerziteta Ohajo, naglašava da ishrana ima svoje nedostatke, uključujući manjak hranljivih materija.

„Imamo više grupa hrane s razlogom – svaka od njih nam pruža različite hranljive materije,“ rekla je.

Ograničavanjem ishrane na meso može doći do manjka određenih hranljivih materija prisutnih u biljkama, poput vitamina C i vitamina E, dodala je.

Međutim, britanski kardiolog dr Asim Malhotra istakao je razliku između crvenog mesa i prerađenog mesa, rekavši za Mail:

„Pacijentima govorim: ‘Nije me briga koliko crvenog mesa jedete’, dokazi se odnose samo na prerađeno meso, ne i na crveno meso.“

Pre nego što razmotrite promenu ishrane, konsultujete sa lekarom kako biste pronašli najzdraviji pristup, prenosi nova.rs.