Jestivo cveće nije nikakav trend, cvetna kuhinja ima svoju istoriju

Osim što cveće živopisnih boja krasi naše saksije, bašte, parkove, isto tako može ukrasiti i naše stolove. Svaki cvet ima svoju esenciju. Predivno ljubičasto cveće poput lavande, ljubičice, jorgovana može poslužiti kao sveži ukras za deserte.

Upotreba cveća u ljudskoj ishrani je tradicija stara nekoliko hiljada godina koja potiče još od biblijskih vremena (maslačak), preko antičkog doba (slez, ruže), pa sve do danas.

Počev od maslačka, pa preko latica ruže i cvetova pomorandže, šafrana u jelima bliskoistočne kuhinje, koristi se cvet jasmina i hrizanteme u Kini, cvet trešnje u Japanu. Cvetove dalije su koristili drevni Asteci. Poznato je da se za izradu poznatog francuskog likera (Chartreuse), pored 130 drugih biljaka koriste latice karanfila.

U našoj kulturii cveće se takođe dugo koristi u ishrani, pa pored lekovite namene određenih cvetova poput lipe, kamilice, hajdučke trave, u prošlim vremenima deca su rado jela cvet bagrema koji je bio zamena za poslasticu. Još se koriste cvetovi tikvice, dragoljuba, ljubičica (viola), maćuhica (dan i noć), latice ruža, maslačak, lavanda, zova, tratinčica, slez, dalija, kadifica, sve su to jestivi cvetovi bliski našoj kulturi.

Uz latice ruža i ljubičice, mogu se jesti cvetovi svih maćuhica (dan i noć), sitni karanfil (uklanja se beli deo iz sredine radi gorčine), jorgovana, neven, kadifica, dragoljuba, pitomi slez, kamilica. Zanimljivo je da se od maslačka koriste svi delovi biljke, cvetovi i lišće za salatu, a od korena se prave čajevi i tinktura.

Cveće obogaćuje ukus i aramu jela, daje mu drugačiju notu ili će nam posluži samo za ukras određenog jela.

Latice jestivog cveća koje pominjemo mogu da se pomešaju sa listovima aromatične nane, sa maslačkom, rukolom, sa zelenom salatom uz dodatak vlašca ili sremuša, ako pri tome dodamo nekoliko kapi maslinovog ulja i limuna dobićemo ukusni preliv za salatu.

Šta sve možemo koristiti od cvetova i na koji način

Kada cvetove uberemo, treba ih oprati tako što ćemo uroniti u posudu sa vodom, potom lagano osušiti papirnim ubrusom, a naredni korak jeste da odvojimo delove koje konzumiramo. Listove, cvetove, seme, ukloniti tučak ili pak ostaviti tučak kao kod krokusa.

Dalija – cvetovi dalije su pomalo kiselkasti. Kada je stigla u Evropu, smatrana je povrćem. Cele cvetove ili listove cveta koristiti kao dodatak za salate.

Lavanda – prekrasan cvet lavande ima višestruku primenu. Može se koristiti kao dodatak hrani, na primer, kolači, sladoled, čokolada, zatim u kozmetici za izradu krema, parfema.

Begonije – cvetovi raznih boja, bela, žuta, roze, nijanse crvene su kiselkastog ukusa. Koristiti samo latice od cveta, od kojih može da se napravi ukusna salata. Na cvetove begonije sipati sos napravljen od jogurta, meda. Koristiti za salatu, namaz.

LJubičica – slatkog ukusa, mirisna, pravi se pekmez i slatko. Sveža se koristi kao ukras na desertima.

Turski karanfil – nežnog izgleda jakog ukusa, koristi se za salate i poslastice.

Jorgovan – cvet ima citrusnu notu. Cvetiće jorgovana zajedno sa voćem poslužiti u vidu frapea, voćne salate, smutija, može se kandirani, napraviti slatko.

Ruža – slatki ukus latica sa intenzivnim mirisom. Od latica se pravi sok, slatko, džem.

Dragoljub – cvet u nijansama od žute do narandžaste boje, svež, ukusan, opor. Jestivi su skoro svi delovi dragoljuba.

Neven – cvet intenzivno žuto narandžaste boje, ukusan. Stavlja se u supe, variva, latice iskoristiti za salate, ali i kao pigment za bojenje namirnica umesto šafrana.

Bundevin cvet – sladak, puni se kozijim sirom i pohuje.

Bagremov cvet – bele boje u grozdovima, sladak. Jede se svež ili pohuje.

Boražina cvet – ima ukus svežeg krastavca. U narodu postoji verovanje da se konzumacijom borača osoba smiruje, vraća joj se raspoloženje, da biljka uveseljava i hrabri ljude. Primena salate, umaci, namazi.

Pelargonija (vrsta muškatle) – laganog citrusnog mirisa i ukusa. Kao ukras odlična za voćne salate i koktele. Pored toga listove i cvetiće koristiti kod priprema poslastica, želea.

Suncokret – gorko slatkog ukusa. Jede se kao pupoljak, latice iskoristiti za dekoraciju. Pupoljci mogu da se dinstaju i kuvaju, dok žute latice suncokreta iskoristiti za salate, dolazi do izražaja gorak ukus.

Šafran – cvet koji ima najveću ekonomsku vrednost, izuzetno skup, pošto se koristi samo tučak prelepih roze ljubičastih cvetova krokusa. Koristi se kao začin.

Vrlo je bitno znati da svaki cvet nije jestiv. Poneki cvetovi su vrlo otrovni kao što je oleander, predivni cvetovi đurđevka su otrovni su isto kao i narcis. Treba napomenuti da je veoma važno da biljka nije tretirana pesticidima. Spas za sve nas koji želimo inovativnu kuhinju jeste kupovina miks jestivo cveća već odabranih, proverenih i sortiranih u samoposlugama.

Lekovita svojstva jestivog cveća

Poznato je da cveće svojom lepotom i bojom pozitivno utiče na dobro raspoloženje, tako da je dobro da upoznamo i lekovite aspekte jestivog cveća. Neven je biljka za sto bolesti.

Cvet ruže pomaže da jetra bolje radi, cvet kamilice ublažava stres, cvet dragoljuba je snažan antibiotik i utiče na bolji rad našeg imunog sistema, cvet valerijane će nam pomoći da brže zaspimo i da budemo relaksirani. Kadifica može da se pohvali antifugicidnim i antiseptičkim svojstvima.

Čaj od cveta hrizanteme je dobar za prehladu, dok nam cvetovi begonije pomoći u izbacivanju toksina iz organizma. Mnogi cvetovi se pored zvanične upotrebe u farmaciji koriste za homeopatske cvetne esencije.

Jestive ljubičice (viole)

Naše bake su od ljubičica pravile pekmez i slatko. Da bi sačuvali prelepu boju ljubičica pomoći će nam sok od limuna. Pomešati 200 ml vode sa pola kilograma šećera. Kada voda počne da pravi mehuriće, dodati 250 grama cvetova ljubičica, potom i limun. Kuva se 20 minuta na tihoj vatri dok slatko ne dobije gustinu.

Dragoljub – Jestivo cveće

Biljka dragoljub je poreklom iz Perua. Bašte izgledaju prelepo sa ovom ukrasnom biljkom čiji živopisni cvetovi mogu da se vide u spektru boja od od bledo žute do zagasito narandžaste. Pored toga raste u šumama gde ima dosta svetla, sunca i bukovog drveta. Biljka se od davnina koristi u narodnoj medicini.

Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika. U kulinarstvu se koriste skoro sve, cvetovi, listovi, pupoljci i semenke. Ukusom može da podseća na oštru aromu bibera. U kulinarstvu koristiti kao začin za supe i variva, ali i za ukrašavanje jela. Listove možemo dodati salatama, ukus je oštar, a za namaz treba sitno iseckati biljku i pomešati sa sirom, gustim jogurtom ili puterom.

U Nemačkoj se beru pupoljci cveta dragoljuba, stavljaju u sirće, i upotrebljava se kao pikantan začin. Cvetovi se mogu koristiti uz jela od pirinča. Naseckati cvetove i listove, dodati nekoliko kapi maslinovog ulja pa koristiti kao preliv za mesa, sireve, jaja.