Jevreji slave Pesah, praznik proleća i spasenja

Pesah se obeležava više od tri hiljade godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se osam dana. Izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva pod vođstvom Mojsija i uvođenje 10 božjih zapovesti bio je trenutak od kojeg su Jevreji počeli da se pridržavaju tih normi, napuštajuci paganstvo.

Četrdesetogodišnje lutanje pustinjom i mukotrpan život uslovili su ujedinjenje plemena po dolasku u Hanan, a kasnije i stvaranje prve države. Talmud propisuje da se ne sme kuvati ni jesti iz sudova koji se koriste tokom godine.

U nekim porodicama krečila se cela kuća uoči praznika. Atmosfera u porodicama Jevreja uoči Pesaha je izuzetna i u Izraelu se pridaje velika pažnja tom prazniku, a pripreme traju danima. Na svečanoj trpezi se obavezno nalazi živinsko pečenje, voće, salata i macot – beskvasni hleb, i gorke trave koje podsećaju na težak život u egipatskom ropstvu.

Jevreji Beograda obeležavaju je okupljanjem u Beogradskoj sinagogi na molitvi koju će predvoditi rabin Isak Asijel. Posle molitve najavljeno je okupljanje vernika na tradicionalnoj večeri – seder pesah, za jevrejsku 5.770 godinu, povodom praznika Pashe, koji se uvek obeležava 14. dana meseca nisana, prema lunarnom jevrejskom kalendaru.

Naziv hrišćanskog praznika Vaskrsa je na mnogim jezicima Pasha, jer se i prema jevanđeljima može zaključiti da je Hristova poslednja večera sa učenicima bila seder večera za Pesah.