Stručnjaci su objasnili: Ovo je razlog zašto jezero Hilier ima nestvarno drečavo roze boju

Jezero Hilier se nalazi na ostrvu Midle kod južne obale Zapadne Australije. Dugačko je 600 metara i širok 250 metara i izuzetno slano – oko osam puta slanije od okeana.

Skot Taj, sa Univerziteta Vermont u Burlingtonu zainteresovao se za jezero Hilier nakon što ga je video u televizijskom programu. „Mislio sam da je ovo neverovatno. Moram da stignem tamo i uzmem uzorke i proučim to“, rekao je on.
Skot Taj je suosnivač KSMP (Ektreme Microbiome Project), međunarodne saradnje koja radi na genetskom profilisanju ekstremnih okruženja širom sveta i otkrivanju novih i zanimljivih mikroba, prenosi Newscientist.

Radio je sa Kenom Mekgratom iz Microbe, kompanije za mikrobnu genomiku u Brizbejnu u Australiji, koji je posetio jezero Hilier i sakupio uzorke vode i sedimenta. Taj, MekGrat i njihove kolege analizirali su uzorke koristeći tehniku koja se zove metagenomika, u kojoj se sva DNK u uzorku životne sredine sekvencira odjednom, a moćni računari zatim prolaze kroz proces ekstrakcije genoma pojedinačnih mikroba.

Pink jezero, šta je analiza pokazala?

Njihova analiza je otkrila da jezero Hilier sadrži skoro 500 ekstremofila – organizama koji uspevaju u ekstremnim sredinama – uključujući bakterije, arheje, alge i viruse. Većina su bili halofili, podgrupa ekstremofila koji tolerišu visoke koncentracije soli.

Među ovim halofilima bilo je nekoliko šarenih mikroba, kao što su purpurne sumporne bakterije, Salinibacter ruber, koje su crveno-narandžaste bakterije, i crveno obojene alge zvane Dunaliella salina. Mešavina ovih mikroba, a možda i drugih, objašnjava ružičastu boju jezera, kaže Taj.

Razlog za obojenost ovih mikroba može biti taj što ljubičasti, crveni i narandžasti pigmenti koje sadrže, poznati kao karotenoidi, pružaju zaštitu od ekstremne slanosti, kaže Taj.
Neki od mikroba otkrivenih u jezeru Hilier novi su za nauku, ali tek treba da budu u potpunosti okarakterisani, dodaje on.
Naučnici KSMP-a su takođe uzorkovali i druga ekstremna okruženja, kao što je gasni krater Darvaza u Turkmenistanu, takođe poznat kao ‘Kapija pakla’, Suve doline na Antarktiku, slana jezera 3,5 kilometara ispod okeana kod Zapadnog Grenlanda i pećina Movile u Rumuniji, prenosi Newscientist.

Tim sada planira da uzorkuje etiopsku depresiju Danakil, koja sadrži toksične tople izvore, i australijsko jezero Magic, koje je „tako kiselo da je kao bakterijska kiselina“, dodaje Taj.