Jogurt je dobar izvor vitamina i proteina, ali one zašećerene treba izbegavati. Proverite i deklaraciju jer nisu svi podjednako bogati vrednim materijama.
Iako je telu potreban holesterol za izgradnju zdravih ćelija, previše ga može izazvati nakupljanje masnih naslaga u krvnim sudovima, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Ishrana je, zajedno sa drugim faktorima, važna komponenta koja određuje nivo holesterola. Dok neke namirnice pomažu u smanjenju, druge ga povećavaju. Jogurt je među dobrim izborom, ali i ovde morate biti oprezni.
Prema nutricionistkinjama Lisi Lakatos i Tami Lakatos Šems, to je jogurt sa niskim sadržajem masti, bogat probioticima, sa malo šećera i visokim sadržajem proteina.
Prekomerni unos šećera može uticati na zapaljenske procese, što holesterol čini još opasnijim. Kada je u pitanju izbor jogurta, nutricionisti savetuju da izaberete proizvod koji ne sadrži zasićene masti, niti mnogo šećera, ali je važno da ima dovoljno proteina i probiotika. Zato izbegavajte voćne jogurte sa dodatkom šećera.
Konzumacijom jogurta unosimo kalcijum u organizam, što signalizira oslobađanje manjeg hormona kortizola, što olakšava gubitak težine, dok aminokiseline pomažu u sagorevanju masnih naslaga.
Većina jogurta sadrži probiotike, dobre bakterije koje žive u digestivnom traktu i pomažu u izbacivanju štetnih mikroorganizama iz tela koji mogu izazvati upalu.
Takođe je značajan izvor kalijuma, fosfora, riboflavina, joda, cinka, vitamina B5 i B12. Kalijum iz jogurta (600 mg kalijuma na 220 g jogurta) pomaže u uklanjanju viška soli iz organizma, što smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, prenosi ordinacija.hr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.