Jubilej istorijske posete

Za SAD i Kanadu poseta kralja Petra Drugog bila je veoma značajna – on je bio bio najmlađi šef države koji je govorio u američkom Kongresu, prvi strani šef države koji je bio u kanadskom Parlamentu, a tokom posete sreo se i sa mnogim značajnim ličnostima političkog i javnog života ove dve zemlje.

Predsednik SAD, Frenklin Ruzvelt pozvao je jugoslovenskog kralja Petra Drugog u SAD kao gosta američke Vlade. Kraljeva državna poseta SAD trajala je od 21. do 27. juna, ali je on ostao u Americi do 29. jula. Posetio je Vašington, Detroit, Mičigen, NJujork, Lejk Plesid i Kanadu. U Vašingtonu se sastao sa predsednikom Ruzveltom i članovima njegovog kabineta u Beloj kući, gde im se pridružio i tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, o čemu kralj Petra Drugi piše u svojim Memoarima. Kralj je prespavao jednu noć u Beloj kući, gde je, kao uvažen gost, smešten u nekadašnju spavaću sobu Abrahama Linkolna.

Treba podsetiti na okolnosti pod kojima je došlo do posete. Kralj Petar Drugi bio je na čelu jugoslovenske vlade u egzilu sa sedištem u Londonu. U Jugoslaviji, koja je bila pod okupacijom sila Osovine, Dragoljub Mihailović bio je unapređen u čin generala i postavljen za ministra rata. Velika Britanija, SAD i SSSR 1941. u potpunosti su podržavale jugoslovensku vladu u izbeglištvu. Kad je 6. aprila 1941. napadnuta Jugoslavija, Vlada SAD obećala je punu pomoć kralju Petru, uključujući i sporazum o pozajmici, a predsednik Ruzvelt mu je poslao poruku u znak potvrde američke podrške.

Kralj Petar Drugi sa Ruzveltom i članovima njegovog kabineta sastao se 24. juna 1942. u Beloj kući. Na fotografiji se vidi da su razgovorima prisustvovali i potpredsednik SAD Henri Volis, državni sekretar SAD Kordel Hal, sekretar unutrašnjih poslova SAD Harold Ajks. Sledećeg dana kralj je govorio pred Kongresom SAD, kao najmlađi šef države u istoriji, obećavši svoju podršku saveznicima. Naglasio je da SAD predstavljaju vrednosti i principe „za koje se svi bore“ i odao priznanje pokretu otpora koji su u okupiranoj Jugoslaviji predvodili Dragoljub Mihailović i četnički gerilci. Pokušao je da dobije podršku i pomoć SAD za gerilski otpor u Jugoslaviji.

Posebno je zanimljiva kraljeva poseta Detroitu, u koji je stigao 30. juna 1942. Tu je proveo 16 sati u obilasku ratne industrije. Detroit je tokom Drugog svetskog rata bio poznat kao arsenal demokratije – proizvođači automobila prestrojili su proizvodnju sa komercijalnih na vojna vozila. Kralj Petar Drugi sastao se sa Edselom Fordom, predsednikom i Čarlsom Sorensenom, direktorom kompanija Ford motor, koja je proizvodila teške bombardere B-24 liberator. Oni su tokom Drugog svetskog rata korišćeni, između ostalog, i za bombardovanje naftnih polja kod Ploeštija u Rumuniji, koja su bila od ključnog značaja za nemačke ratne ciljeve.

Da bi obavljali tu misiju, bombarderi su preletali preko Jugoslavije, a mnoge posade B-24 oborene iznad jugoslovenske teritorije, spasili su srpski gerilci pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića. Tokom posete Detroitu Kralj Petar se susreo i sa najvišim rukovodstvom DŽeneral motorsa i Krajslera, koji je tada prizvodio tenkove. Jedan od ključnih ciljeva njegove posete bio je da se osigura vojna pomoć za Jugoslovensku vojsku u otadžbini.

Iz Detroita kralj je doputovao u Kanadu vozom i proveo dva dana u Otavi sa zadržavanjem u Montrealu. To je bila zvanična državna poseta saveznika u Drugom svetskom ratu, na poziv kanadske vlade. Kralj Petar ušao je u istoriju kao prvi vladajući monarh koji je sedeo u galeriji predsednika kanadskog Donjeg doma. Obišao je zgradu parlamenta u Otavi sa kanadskim premijerom Mekenzijem Kingom i predsednikom Donjeg doma DŽejmsom Alisonom Glenom. Takođe se sastao sa Ričardom Hensonom, liderom Konzervativne partije i DŽonom Blekmorom, liderom Socijaldemokratske partije. U Parlamentu ga je 200 poslanika dočekalo petominutnim ovacijama.

Kralj Petar, kome su tokom studija na koledžu Kler u Kejmbridžu, glavna preokupacija bile avijacija i mašinstvo, tokom dvosatne posete vazduhoplovnoj bazi Aplends pucao je iz novog mitraljeza Brauning, leteo u školskom avionu Linki posetio kontrolni toranj. U poseti SAD i Kanadi, o kojoj su američki mediji opširno i pozitivno izveštavali pratilo ga je sedam članova jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

„Ovo je moja prva poseta Sjedinjenim Državama. Samo oni koji su osetili uzbuđenje prvog sletanja ovde mogu shvatiti širinu Amerike, i kako je ona pobuđivala maštu naroda drugih zemalja. Oduvek me je veoma snažno privlačila. Pokušao sam da naučim sve o SAD od mojih američkih prijatelja i iz vaših novina. Ali sam se oduvek nadao da ću jednom moći da dođem i vidim je lično. Kao i u vašoj zemlji, većina stanovnika Jugoslavije su jednostavni, vredni ljudi. Kad se Jugoslavija jednom bude oslobodila od noćne more pritiska pod kojim danas pati, dužnost kralja će biti da za svoje građane obezbedi takve mogućnosti i demokratske privilegije kakve uživa narod Sjedinjenih Država. Zbog toga želim da saznam što više o vašoj zemlji. Želim da se iz prve ruke upoznam sa radom vaših institucija. Smatraću za privilegiju da slušam i koristim iskustvo vaših velikih lidera, i običnih građana čiji nas svakodnevni rad inspiriše da verujemo da će ova zemlja ostati ono što je uvek bila, model idealnog odnosa između vlade i samog naroda. Da mi nije dužnost da se uskoro vratim mojoj vladi u Velikoj Britaniji, veoma bih voleo da steknem više praktičnog iskustva radeći u vašim fabrikama i pohađajući vaše škole. Danas su naše mogućnosti za borbu u poređenju sa mogućnostima naših mnogo moćnijih saveznika ograničene, ali ja vas uveravam da će vojnici Jugoslavije efikasno koristiti bilo kakvo oružje koje dobiju od svojih saveznika ili zaplene od svojih neprijatelja. Oni neće nikad ispustiti iz ruku oružje sve dok u trijumfu marširaju pored svojih saveznika, ponosni na svoje žrtve i napore kojima su doprineli konačnoj pobedi“, rekao je kralj Petar Drugi u obraćanju Amerikancima.

Poslednji jugoslovenski kralj, prvorođeni sin kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja i kraljice Marije, sticajem istorijskih i političkih okolnosti posle Drugog svetskog rata, kad su nove jugoslovenske komunističke vlasti 1945. bez referenduma nasilno ukinule monarhiju, a članovima Kraljevskog doma Karađorđević oduzele državljanstvo i građanska prava, poslednje decenije života proveo je u SAD. Preminuo je u bolnici u Denveru 3. novembra 1970. Bio je jedini kralj koji je počivao na tlu SAD – bio je sahranjen u porti crkve Svetog Save u Libertvilu. Posle 43 godine njegovi posmrtni ostaci su 2013. preneti u Srbiju i sahranjeni u Zadužbini njegovog dede kralja Petra Prvog na Oplencu.

Izložba 75 godina od posete kralja Petra Drugog SAD i Kanadi, mogla se pogledati u Berlom dvoru  od 26. juna do 7. jula. Uz šetnju kroz gradove koje je kralj Petar Drugi obišao tokom ove prve državne posete Severnoj Americi, publici su bile dostupne poruke, dokumenta i fotografije nastale tom prilikom.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD