Sve vreme junskog jutra 2013. je govorio vodič, mlađi, atletski građeni Južnokorejac koji se često prisećao 36-mesečnog vojnog roka i upozoravao da na DMZ ne učinimo ni jedan iznenadni pokret ili mašemo rukama, kako bi izbegli nesporazume i sukobe sa severnokorejskim vojnicima.
Uz njega je bila jedna od atrakcija ture, žena u poznim 30-im godinama ispijenog bledog lica, predstavljana kao izbeglica iz Severne Koreje. Kasnije je pričala o bekstvu preko NR Kine i Vijetnama u Južnu Koreju i svedočila o životu na Severu.
Do Zone civilne kontrolne (CCZ) prešli smo poduži“Veliki most ujedinjenja“ koji je, prema vodiču, Korejcima podario Čung Đu-jung (1915-2001) osnivač moćnog južnokorejskog konglomerata Hjundai. Navodno je preduzimljivi mlađani Čung pobegao od kuće sa severa poluostrva prodavši kravu iz očevog stada. Decenijama kasnije je jedan od najbogatijih Južnokorejaca poslao kao humanitarnu pomoć u DNRK 1.001 kravu.
Na mostu je bila prva kontrola koju je u autobusu obavio južnokorejski vojni policajac. CCZ je pojas visoke bezbednosti, širok od pet do 19 kilometara, koji se graniči sa DMZ. Kod grada Pađua je prvo turističko stajalište, Osmatračnica ujedinjenja na brdašcu Odu (140 metara nadmorske visine) blizu DMZ. Osmatračnica je na najsevernijem delu linije prekida vatre na zapadnom frontu i gde se Han, žila kucavica Seula, sreće sa rekom Imđin.
Na Odi se pomoću teleskopa jasnih dana mogu nazreti Severnokorejci koji obrađuju zemlju. Na Sever se pogled pruža do okoline srednjovekovne korejske prestonice Kesong, a na Jug do nekada najvišeg oblakodera u Seulu, Zgrade 63. Na trospratnoj osmatračnici su izložbeni prostori o razlikama u svakodnevnom životu u RoK I DNRK, te prodavnice sa robom iz Severne Koreje pribavljene preko NR Kine.
U nastavku puta, pred ulazak u dva km južnokorejskog dela DMZ. novu kontrolu u autobusu je obavio američki vojni policajac. Bilo je to pred Logorom Bonifas, u čijim je tamno braon kasarnama smešteno 600 južnokorejskih i američkih vojnika, zaštita Zajedničkog bezbednosnog područja (JSA), u srcu DMZ. Na nepunih 400 metara od DMZ vojnici su najbliži Severnoj Koreji i u stanju permanentne uzbune zbog, kako je objašnjeno, moguće severnokorejske invazije.
U logoru, nazvanom po američkom majoru Arturu Bonifasu koga su zajedno sa kolegom ubili sekirama severnokorejski vojnici u poslednjem velikom krvavom incidentu 1976. (mesto „Incidenta ubistva sekirom“ je na turističkoj ruti), dobili smo propusnice Komande UN (UNC) i promenili autobus. U prvom vozilu su ostale sve stvari koje nismo mogli da stavimo u džepove.
Putovali smo pored tri reda preko 2,5 metara visokih ograda bodljikave žice i nekoliko betonskih građevina. To su tenkovske zamke, objasnio je vodič. Bile bi razorene dinamitom da spreče neprijateljska vozila bu prodoru ka jugu.
Prošli smo i pored Tesong-donga, južnokorejskog „Sela slobode“ unutar DMZ. Tu živi oko 300 seljana pod striktnim uslovom da čim padne mrak budu u svojim kućama. Tu se vijorila zastava RoK, teška preko 90 kilograma okačena na 100 m visok jarbol. Potom smo ugledali do skoro najveću zastavu na svetu, onu DNRK tešku preko 180 kg na jarbolu visokom 160 metara u Kijong-dongu, koji na Zapadu zovu „Propagandno selo.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
