Južna Koreja (3): Liker od borovnice

Panmunđom se proslavio jer je u njemu pregovarano o primirju u Korejskom ratu. Severnokorejski general Nam Il i američki Vilijem Keli Harrison Mlađi, ispred Komande UN (UNC), potpisali su sporazum o primirju 27. jula 1953, u 10:00 časova, u na brzinu izgrađenoj hali u Panmunđomu.

JSA je jedini deo DMZ u kome su licem u lice suočeni vojnici dve Koreje. JSA često zovu „Selo primirja“. Korejske države koriste JSA za diplomatske susrete, do marta 1991. tu su vojne pregovore vodili DNRK i UNC.

Nekadašnji Panmunđom je obuhvatao mnogo veće područje nego što je vojni kompleks JSA i činilo ga je pretežno poljoprivredno zemljište. Panmunđom više ne postoji kao naselje, razoren je tokom rata. Na tom prostoru koji je na teritoriji DNRK, sada je samo objekat podignut radi svojevremenog potpisivanja sporazuma, pretvoren u Severnokorejski muzej mira.

U JSA su, pak, dve prostrane zgrade. Na severnokorejskoj strani Vojne demarkacione linije (MDL), odnosno međudržavne granice, jeste Panmungak, a na južnokorejskoj Kuća slobode. Tu su i prepoznatljive plave i sive omanje prizemne pravougaone građevine, poput montažnih kuća. U njima se povremeno sreću predstavnici dve korejske države. Sa svake strane kuće, stražari UNC „streljaju pogledom“ severnokorejske gardiste.

U jednu od građevina koja deluje kao baraka turisti ulaze u dva reda. Pre nego što smo prišli kući, pratilac američki vojni policajac je upozorio: „Ne preteknite vojnike koji su levo i desno od vas.“

Na sredini jedine prostorije u kući je konferencijski sto prekriven zelenim čaršafom, postavljen direktno preko MDL. Na zapadnoj i severnoj strani prostorije su stajala dvojica južnokorejskih, u modifikovanoj tekvondo pozi, ukopani raširenih nogu, čvrsto stegnutih pesnica i vilica. Nosili su rej ban tamne naočare, što bi dodatno trebalo da zastraši Severnokorejce. Južnokorejski vojnici moraju biti visoki najmanje 173 santimetra i imati crni pojas u džudou ili tekvondu.

Napravili smo grupnu fotografiju na severnokorejskoj teritoriji prostorije. To je bila jedina prilika da kročimo na tlo DNRK.

Uprkos svim upozorenjima na opasnost, nijedan turista nikada nije poginuo tokom posete JSA. Vojnici sa obeju strana nisu bili te sreće. Od 1953. je više od 50 Amerikanaca, 500 južnokorejskih i blizu 900 severnokorejskih vojnika poginulo u sukobima duž DMZ.

Sovjetski prevodilac u Severnoj Koreji pokušao je 1984. da prebegne preko MDL. Severnokorejci su otvorili vatru, a pripadnici UNC uzvratili. Prevodilac je uspeo da se domogne RoK, ali su četvorica severnokorejskih vojnika i južnokorejski oficir poginuli.

Prošlog novembra se na beg preko MDL odlučio severnokorejski vojnik. NJegove „kolege“ su zapucale, prebeg je ranjen, ali je uspeo da se dokopa Juga.

Na stepeništu Kuće slobode nam je omogućeno da snimamo severnokorejsku stranu DMZ i Panmungak. Opažen je samo jedan severnokorejski vojnik koji je sa prozora Panmungaka pratio dvogledom. Sve je bilo mirno i ozbiljno.

Atmosfera je postala opuštenija ulaskom u prodavnicu suvenira. Mogu da se kupe majice, kape (12 evra), privesci za ključeve, olovke, sa znakom DMZ ili JSA. Prodavci su rekli kako je veoma tražen severnokorejski liker od borovnice (između 10 i 25 evra).