Južna Koreja: Dve posete Demilitarizovanoj zoni

Panmunđom je i sinonim za najveću turističku atrakcija na Korejskom poluostrvu, Demilitarizovanu zonu (DMZ).

DMZ je četiri kilometra (km) širok i 250 km dug kopneni pojas koji uz 38 severnu paralelu već 65 godina razdvaja dve države, Južnu (RoK) i Severnu Koreju (DNRK). Tu je okončan Korejski rat (1950-1953), najkrvaviji oružani sukob od kraja Druge svetske vojne u kome je stradalo 2,5 miliona civila i milion severnokorejskih vojnika i dobrovoljaca iz Narodne Republike Kine, nasuprot trupama RoK i Ujedinjenih nacija, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama i 15 zemalja Evrope, Azije i Afrike.

Dva putovanja u srce DMZ na južnokorejskoj strani, osmatračke stanice Odusan i Dorasan i spuštanje u Treći severnokorejski tunel su retko uzbudljivi doživljaji. Naziv DMZ može da zbuni, jer zona uspostavljena 1953, na kraju Korejskog rata jeste demilitarizovana, ali je u okolnom području najveća koncentracija vojnika i oružja na svetu. Tu su i tuneli za koje se tvrdi da su ih Severnokorejci prokopali za upad u RoK. Mesto je poslednje žarište Hladnog rata, atmosfera podseća na onu iz ranih 1970-ih u Evropi, podeljenoj Gvozdenom zavesom.

U DMZ je preko milion vojnika dveju među najmnogoljudnijim armijama na svetu, povrh više od polovine oko 30.000 vojnika SAD u Južnoj Koreji. Svi su spremni za bitku, obučavani da mrze ideološkog protivnika i ne dozvole da budu pobeđeni. U najgorem scenariju, nesigurni korejski mir bi mogao da bude raspršen, rat se prelije po poluostrvu sa milionima mrtvih, a onda, možda proširi na susedne države. Otkako se Kim DŽong un hvali da je njegova država nuklearna sila čije interkontinentalne rakete mogu da pogode svaku tačku u SAD, a predsednik Donald Tramp preti da je njegovo dugme za nuklearni napad „veće“ od severnokorejskog, čovečanstvo se suočava sa pretnjom kataklizme.

Možda najčudnije turističko putovanje na planeti Zemlji počinje ujutro iz centra Seula, od luksuznog hotela Loti. U njemu su sedišta turističkih agencija ovlašćenih za ovaj vid „mračnog turizma“. Gotovo svi putnici u autobusu su stranci jer je Južnokorejcima potrebna specijalna dozvola da posete DMZ.

U poseti DMZ morate nositi pasoš. Deci mlađoj od 11 godina nije dozvoljeno putovanje, konzumiranje alkohola je strogo zabranjeno i stalno morate sarađivati sa vodičem. Nedopustive su košulje bez kragne i rukava, pocepane farmerke, tesne pantalone, sandale i japanke, vojna uniforma kupljena na „buvljacima“… Od putnika se traži da potpiše deklaraciju koja počinje: „Poseta Zajedničkom bezbednosnom području (JSA) u Panmunđomu podrazumeva neprijateljsku teritoriju i mogućnost ranjavanja ili pogibije kao rezultat protivnikove akcije“.

Do DMZ treba preći preko 50 kilometara kroz užurbani desetomilionski južnokorejski glavni grad i duž „Puta slobode“. Sa leve strane protiče široka reka Han. Na desnoj se na obodima Seula nižu industrijska postrojenja, a potom pirinčana polja natopljena vodom i zeleni krajolici. Čista idila u odnosu na večito uzavreli Seul. Delovi auto-puta su prošireni, kako je objašnjeno, da bi mogao da primi tenkove, u slučaju invazije sa Severa.