Kad fosili zaćute, šta nam kaže superkompjuter?

Ipak, treba uzeti u obzir to da većina organizama za sobom nije ostavila nikakav fosilni trag, a od onih koji to jesu učinili, samo je mali deo pronađen.

Zato je teško sa sigurnošću reći da li promene u fosilnom zapisu označavaju istinske zaokrete u istoriji planete, kao što su to masovna izumiranja, ili je možda reč o tome da samo trenutno nema fosilnih nalaza.

A čak i kad utvrde da je došlo do nekakvih značajnih promena u biodiverzitetu, zbog nedovoljno preciznih tehnika datiranja, paleontolozi su teško uspevali da ih vremenski tačno lociraju unutar, milionima godina dugih, geoloških doba.

Međutim, nedavno je grupa naučnika – predvođena kineskim paleontologom Đan-ksuan Fenom (Jun-xuan Fan) sa Univerziteta u Nanđingu – uz pomoć četvrtog najmoćnijeg kompjutera na svetu, superkompjutera nazvanog Tianhe II, uspela da obradi podatke o više od 11.000 fosila vrsta koje su živele od pre otprilike 540 do pre 250 miliona godina.

Rezultat ovog istraživanja, objavljenog u naučnom časopisu Sajens, jeste istorija života tokom ovog perioda, ranog paleozoika, u kojem su istraživači uspeli da preciznije vremenski odrede uspon i pad ovih vrsta tokom diverzifikacija i masovnih izumiranja.

Istorijski razmaci, u kojima sada mogu da se lociraju ove promene, nisu više dugi milionima već „samo“ 26.000 godina.

„To je zaista zadivljujuće“, ističe Piter Vagner, paleontolog i evolucioni biolog sa Univerziteta Nebraska-Linkoln, koji nije učestvovao u pomenutom radu.

U jednom od pratećih tekstova uz ovu studiju, ovaj naučnik navodi da je posmatranje istorijskih promena u biodiverzitetu na ovom nivou jednako prelasku sa jednog sistema gde se „ljudi koji žive u istom veku smatraju savremenicima, na drugi sistem gde se samo za one koji žive tokom istog šestomesečnog perioda može reći da su savremenici“.

Fen i njegov naučni tim napravili su specijalnu bazu podataka o fosilima različitih vrsta morskih beskičmenjaka koji su pronađeni u više od 3000 slojeva stena, uglavnom u Kini. Zatim su pomoću softvera analizirali ove podatke i pokušali da utvrde kada se neka vrsta pojavila i kada je izumrla.

Fosili ovih vrsta nalaženi su uglavnom u različitim sedimentima stena, starih od nekoliko stotina hiljada do nekoliko stotina miliona godina, što su istraživači iskoristili kako bi postavili gornje i donje granice perioda u kojem je neka od vrsta postojala.

Zahvaljujući ovim informacijama, oni su pomoću programa uspeli da otkriju koliko je dugo i kojim redosledom postojala svaka od ovih 11.000 vrsta.

Ovakav poduhvat postalo je moguće izvesti tek danas, kada na raspolaganju imamo ovako sofisticiranu tehnologiju kakav je superkompjuter.

Uz njegovu pomoć, Fen i saradnici uspeli su da dobiju dodatne informacije čak i o događajima o kojima već dosta znamo, kao što je to kambrijska eksplozija, kada se, pre 540 miliona godina, pojavio ogroman broj različitih životinjskih vrsta.

Ili, na primer, masovno izumiranje krajem perma, kada je pre nekih 252 miliona godina sa naše planete zbrisano više od 95% morskih vrsta.

Kad je ovaj događaj u pitanju, njihova analiza pokazala je da je diverzitet vrsta opadao 80.000 godina, što je na kraju dovelo do permsko-trijaskog izumiranja, koje je, samo po sebi, opet trajalo nešto preko 60.000 godina.

Ovakav pristup, veruje Vagner, pomoći će naučnicima da otkriju uzroke ovih masovnih izumiranja, kao i da razumeju manje dramatične nestanke vrsta, koje je teško ustanoviti zbog rupa u fosilnom zapisu.

On smatra da bi razumevanje ovih procesa moglo da nam otkrije neke važne paralele sa današnjim gubitkom biodiverziteta, kao i da nam pruži odgovore kako da ga zaustavimo, ili makar usporimo.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs