„Kad popiješ jedno pivo to je kao da si pojeo dve sarme“: Zašto je pivo najpopularnije alkoholno piće na svetu?

Reč „pivo“ koju koriste slovenski narodi da označe piće koje se pravi od žitarica, hmelja, kvasca i vode potiče od glagola „piti“ i u početku se koristila da označi bilo koje piće. Isti slučaj je i sa engleskom reči „beer“ i italijanskom „birra“ koje potiču od latinskog glagola „bibere“ što takođe znači „piti“.

Iz porekla ovih reči možemo zaključiti da je pivo kroz istoriju bilo piće čija se konzumacija jednostavno podrazumevala. Pivo je nešto što se pije.

Smatra se da je prva verzija piva napravljena u Kini 7.000 godina pre nove ere, ali pivo kakvo danas poznajemo, ili bar najsličnije tome, nastalo je u Mesopotamiji 3.500 godina pre nove ere u mestu Godin Tepe, što je područje današnjeg Irana.

Postoji mit koji kaže da su u Mesopotamiji napravili pivo zato što je rečna voda koju su najčešće pili bila prljava i loša za piće pa su, da bi je nekako prečistili, u vodu stavljali žitarice. U ovu smesu vode i žitarica je verovatno nekako dopseo i kvasac ili su ga oni sami stavili, pa se ta smesa fermetisala i proizvela alkohol.

Kada su drevni Mesopotamci probali ovu „prečišćenu vodu“ svidelo im se kako ona čini da se oni osećaju pa su odlučili da nastave da prave to piće od vode i žitarica.

U Vavilonskom carstvu pivo je bilo toliko popularno da je Hamurabijevim zakonikom određeno dnevno sledovanje piva za sve građane. Količina piva koju je građanin dobijao zavisila je od njegovog društvenog položaja, obični radnici su dobijali dva litra, a sveštenici i administratori po pet litara dnevno.

Zanat pravljenja piva je zatim dospeo u stari Egipat. Egipćani su unapredili prosces fermentacije i trgovinom počeli da šire pivo po celom tada poznatom svetu.

Pivo se kod starih Grka i Rimljana nikad nije „primilo“, oni su ga smatrali varvarskim pićem i mnogo više su voleli vino. Jedan od mnogih naroda koje su Rimljani smatrali varvarima, Germani, dodatno su usavršili proces pravljenja piva i on se do danas nije mnogo promenio.

Nekoliko zanimljivosti o pivu

Najstarija pivara na svetu danas je Veienstefan pivara u Frajzingu, u Nemačkoj, koja je osnovana 1040. godine, takođe u Nemačkoj u gradu Altenburgu se nalazi i najveći muzej posvećen proizvodnji piva.

U Nemačkoj se održava i najveći festival piva na svetu, čuveni Oktobarfest. Ovaj festival se održava svake godine u Minhenu od sredine septembra pa do prve nedelje u oktobru, i svake godine ga poseti oko šest miliona ljudi.

Nemačka možda ima najveći ali Češka ima prvi muzej posvećen pivu, u Češkoj takođe možete naći i pivske spa centre gde se možete u kupati u pivu.

Po podacima do 2017. godine u Češkoj se popije najviše piva po glavi stanovnika, 137 litara godišnje, na dalekom drugom mestu je Poljska sa 98 litara godišnje, a Nemačka je na trećem sa 96 litara godišnje.

Pivo sa najvišim procenotm alkohola na svetu je pivo škotske pivare Brumajster (Brewmeister) ima 67 odsto alkohola i prikladno se zove „Zmijski otrov“. Pošto se prostim procesom fermentacije ne može dobiti više od 13 do 15 odsto alkohola, proces pravljenja ovog piva je jako komplikovan.

„Zmijski otrov“ se zamrzava i odmrzava više puta u toku fermentacije u kojoj se koriste dve vrste kvasca, od kojih je jedan specijalno namenjen za proizvodnju šampanjca. Zbog ovog komplikovanog procesa proizvodnje, „Zmijski otrov“ je znatno skuplji od običnog piva i prodaje se po ceni od 76 dolara.

Najskupljim pivom na svetu se smatra Alsop Arktik Ejl (Allsopp Arctic Ale). To je 140 godina staro pivo od koga je ostalo još nekoliko flaša, ono naravno nije bezbedno za piće ali ima veliku kolekcionarsku vrednost. Najskuplja flaša ovog piva je prodata na jednoj aukciji za neverovatnih 503.300 dolara.

Najskuplje pivo koje je bezbedno za piće zove se Antartik Nejl Ejl (Antarctic Nail Ale), i Austrlijska pivara Nejl Bruing (Nail Brewing), proizvela je samo trideset flaša od pola litra ovog piva. Jedna flaša ovog piva košta oko 1.800 dolara, a jedan od razloga za ovakvu cenu je to što se umesto obične vode u procesu fermentacije koristio otopljeni glečer sa Antarktika.

Najzdravije alkoholno piće?

Postoji mnogo razloga da se veruje kako je pivo najzdravije alkoholno piće. Ne samo da ima nizak procenat alkohola već je i znatno hranljivije od ostalih alkoholnih pića, ima dosta vitamina B, proteina i vlakana pa nije čudno što u nekim krajevima Srbije postoji izreka: „Kad popiješ jedno pivo to je kao da si pojeo dve sarme“.

Najveći procenat piva čini voda, i to jako čista voda, jer da bi proces fermentacije bio uspešan a pivo bilo pitko i ukusno potrebno je da voda bude što čistija. Zato je pivo jako dobro za ispiranje bubrega i mokraćnih kanala i sprečava stvaranje kamenca i peska.

Studija objavljena u časopisu Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa pokazala je da ljudi koji piju pivo tri do četiri puta nedeljno imaju manje šanse da razviju dijabetes od onih koji ga nikada ne piju. A u poređenju sa onima koji nisu pili pivo, muškarci koji su pili između jednog i šest piva nedeljno imali su 21 odsto manji rizik od dijabetesa.

Popularno mišljenje je da je vino jako zdravo za srce i cirkulaciju, ali isto se može reći i za pivo. Preliminarna studija predstavljena na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2016. pratila je 80.000 učesnika tokom šest godina i otkrila da oni koji umereno piju pivo imaju najsporiji pad nivoa „dobrog“ holesterola, i niži nivo rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Istraživanja takođe pokazuju da od muškaraca koji su već pretrpeli srčani udar, oni koji su umereno pili pivo imaju 42 odsto manje šanse da umru od srčanih bolesti.

Studija koju je sproveo psiholog sa Univerziteta u Teksasu pokazala je da ljudi koji umereno piju pivo žive duže od onih koji ga ne piju uopšte. To naravno ne znači da se treba opijati pivom, iako ima malu količinu alkohola to je ipak alkohol i može izazvati bolest zavisnosti i cirozu jetre.

Ipak, možemo da verujemo da nam zdrava količina piva može produžiti život, s obzirom na to da pozitivno utiče na nivo holesterola, smanjuje rizik od dijabetesa i jača srce, a i mnogi će reći da pospešuje lučenje hormona sreće.