Kada se farbaju jaja: Na Veliki četvrtak ili Veliki petak

Jaja se farbaju na Veliki petak, ponegde i na Veliki četvrtak, kaže za Danas Sašom Srećković, etnolog, iz centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu, sa kojim smo razgovarali povodom praznika.

– Na jajima preoblađuju biljni i geometrijski motivi (detelina, đurđevak, lala, ruža, list jagode). To je uglavnom zbog proleća i obnavljanja prirode, koji se poklapaju s periodom Vaskrsa. Nešto su ređe (barem u našoj zbirci u muzeju) predstave životinja (pile, zec, ribe) koje takođe predstavljaju obnovu života, ali posredstvom prethodne ritualne žrtve (nekada se na Veliki petak ubijao zec, pa se pojeo za Vaskrs), kaže Sašom Srećković, etnolog.

Još su ređi motivi s ljudskim likovima, ali se radi o veoma starim motivima (na pr. lik neveste s Kosova i Metohije, kao simbol plodnosti, ili lik orača s ralom i volovima na uskršnjem jajetu iz Šapca).

Uz to često idu pisane poruke HV VV (Hristos voskrese ! Vaistinu voskrese !), osoba koja šara ponekad upiše svoje ime ili ime ili inicijale osobe kojoj je namenjeno; godina šaranja takođe.

Na Kosovu je od davnima bila poznata tradicija lepog ukrašavanja jaja (uglavnom su geometrijski i zoomorfni motivi). Često se na jajima iz ovih krajeva pojavljivalo i drvo života..

Po nekim istorijskim izvorima može se zaključiti da se u Srbiji farbaju jaja barem od 16. veka (možda i ranije). Prvi pomen farbanja jaja u Evropi potiče iz 12. veka, objasnio nam je naš sagovornik.