Kadmijum – metal koji povezuje duvanski dim, čokoladu i Pabla Pikasa

Kadmijum se prevashodno koristi za preradu obojenih metala, a ulazi i u sastav pigmenta, premaza, obloga i stabilizatora plastičnih masa.

Zbog izuzetnih karakteristika, pigmenti na bazi kadmijuma koriste se kao boje u plastičnim masama, a interesantno je da su neki pigmenti (od žute, narandžaste do braon boje) na bazi neorganskog kadmijuma nezamenljivi u slikarstvu i bili su korišćeni pri izradi mnogih umetničkih dela poznatih slikara poput Pabla Pikasa, Vinsenta Van Goga, Anrija Matisa i Edvarda Munka.

Jedan od glavnih izvora kadmijuma u zemljištu jeste fosforno đubrivo, a „kisele kiše” (posledica zagađenja vazduha sumpor-dioksidom i azotovim oksidima) dalje povećavaju preuzimanje kadmijuma u biljke.

Sagorevanje fosilnih goriva i velike količine otpada (npr. „elektronski otpad” – televizori, telefoni, računari,  baterije koje sadrže kadmijum i različiti proizvodi od plastike) dovode do povećanog oslobađanja kadmijuma u životnu sredinu. Kadmijum iz zagađene vode i zemljišta, preko korena biljaka ulazi u lanac ishrane čoveka.

U današnje vreme, možda najznačajniji izvor kadmijuma i svakako izloženost koja se najlakše može sprečiti, jeste izloženost duvanskom dimu. Naime, listovi duvana prirodno akumuliraju velike količine kadmijuma, te opšta populacija i trudnice koje su aktivno ili pasivno izložene duvanskom dimu, predstavljaju najugroženiju kategoriju.

Pored toga, buduće mame mogu biti izložene kadmijumu i putem zagađene hrane, a ređe i putem vode i vazduha.

Većina namirnica sadrži kadmijum u tragovima, a najveća količina se nalazi u iznutricama, školjkama, lignjama, pečurkama, proizvodima na bazi kakaoa, kao i u mnogim žitaricama (pirinač) i zelenom lisnatom povrću (zelena salata, spanać, kupus), krompiru, a nivo unosa putem hrane, značajnim delom zavisi od režima ishrane.

Ovo je direktno posledica jedne važne osobine kadmijuma a to je njegova sposobnost da se nagomilava u pojedinim  organizmima ili organima. Tako na primer, pirinač i školje  akumuliraju kadmijum, što  može doprineti povećanoj izloženosti ovom metalu osoba koje ove namirnice unose u velikim količinama.

Kakaovac je takođe biljka koja može da „taloži“ kadmijum u sebi, a popularnost proizvoda na bazi kakaoa (npr. čokolade) i njihova česta upotreba, naročito u dečijem uzrastu, predstavlja dodatni rizik. Bebe u maminom stomaku mogu doći u kontakt sa kadmijumom, a deca mogu biti izložena ovom metalu i putem igračaka i dečjeg nakita, imajući u vidu njihovo karakteristično ponašanje tokom igre (stavljanje predmeta u usta, sisanje).

Važnost kontrole predmeta koji su namenjeni deci potvrđuje i činjenica da je lanac restorana brze hrane, Mekdonalds, 2010. godine povukao 12 miliona čaša sa likom dečijeg junaka Šreka zbog naknadno utvrđenih povišenih koncentracija kadmijuma u dekorativnoj boji korišćenoj za njihovu izradu.

Kadmijum u veoma malom procentu prelazi iz creva u krvotok, kada se unese putem hrane. Međutim, kadmijum se veoma sporo izlučuje iz organizma, zbog čega se nagomilava u jetri i bubrezima, gde se zadržava i do 30 godina. Upravo zbog toga treba voditi računa o unosu kadmijuma već od najranijih dana jer se kritični nivo u organizmu može dostići i nakon nekoliko decenija unosa malih količina.

Do ispoljavanja štetnih efekata poput razvoja bubrežnih oboljenja i oboljenja kostiju, zatim oboljenja pluća, nervnog sistema, povišenog krvnog pritiska i poremećaja oslobađanja i aktivnosti polnih hormona može doći u zreloj dobi, nakon dugog niza godina izloženosti.

Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma svrstala je kadmijum i njegova jedinjenja među supstance koje kod ljudi mogu izazvati karcinom ili povećati mogućnost za pojavu karcinoma. Kadmijum može izazvati karcinom pluća, a povezuje se i sa nastankom raka bubrega, prostate, bešike, pankreasa i materice.

Postoje studije koje ukazuju da kadmijum ometa regulaciju i aktivnost hormona i ispoljava štetne efekte na plodnost, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Izloženost kadmijumu povezana je i sa pojavom prve menstruacije (menarhe) u mlađem dobu i produženim trajanjem menstruacije.

Osim na polne hormone, kadmijum ima potencijalno štetno dejstvo i na štitastu žlezdu. Imajući u vidu efekte kadmijuma na regulaciju hormona, kadmijum može uticati na održavanje trudnoće i uzrokovati štetne efekte po nerođenu bebu.

Izloženost majke kadmijumu povezana je sa spontanim pobačajima i prevremenim porođajima, a u kasnijoj trudnoći kadmijum može smanjiti protok krvi i transport hranljivih sastojaka, vitamina i minerala kroz placentu. Dodatno, neka istraživanja ukazuju na povezanost izloženosti kadmijumu i smanjene težine, dužine i obima glave bebe na rođenju.

Uticaj kadmijuma na zdravlje dece još uvek nije dovoljno poznat i podaci su veoma ograničeni, međutim, izloženost kadmijumu u ranom dobu može biti povezana sa sniženom inteligencijom i problemima u ponašanju deteta, a postoje i istraživanja koja ukazuju da izloženost kadmijumu može oslabiti imuni sistem dece.

S obzirom na brojne štetne efekte koje izaziva, potrebne su mere prevencije i kontrola izloženosti kadmijumu. Eliminacija upotrebe kadmijuma ili zamena manje toksičnim alternativama u industriji predstavlja bitnu meru predostrožnosti, koja bi sprečila povećano oslobađanje ovog metala u životnu sredinu.

Smanjenje sadržaja kadmijuma u đubrivima dovodi do smanjenja koncentracije kadmijuma u ​biljkama i doprinosi manjem sadržaju kadmijuma u hrani. Pranje voća i povrća i guljenje korenastog i krtolastog povrća mogu smanjiti koncentraciju kadmijuma u izvesnoj meri.

Evropska komisija je objavila preporuku u kojoj je istaknuta važnost mera za smanjenje prisustva kadmijuma u namirnicama (2014/193/EU). Kontinuirano praćenje nivoa kadmijuma u namirnicama, kontrola unosa iznutrica, školjki, pečuraka i posebna upozorenja za trudnice, decu i osobe na specijalnim režimima ishrane, poput vegetarijanaca ili vegana, predstavljaju bitne mere prevencije.

Smanjen unos kalcijuma, gvožđa i proteina povećava, dok vitamin C, visok nivo vlakana, cink i magnezijum mogu smanjiti apsorpciju kadmijuma. I na kraju, kao najznačajniju meru treba istaći prekid pušenja i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu trudnica i dece što značajno umanjuje unos kadmijuma i njegova moguća štetna dejstva.

Imajući u vidu da su deca posebno osetljiva na unos štetnih supstanci, pa i kadmijuma, izlaganje ovom metalu u ranom dobu treba ograničiti što je moguće više kako bi se sprečili direktni efekti na decu i sprečilo nakupljanje kadmijuma u organizmu koji može imati ozbiljne zdravstvene efekte u zrelijoj dobi.

Tekst je nastao u okviru projekta “Informisana mama, zdrava beba – kako bezbedno živeti sa hemikalijama” čiji je nosilac Udruženje toksikologa Srbije. Članovi tima Projekta su profesori, saradnici i studenti doktorskih studija na Katedri za toksikologiju “Akademik Danilo Soldatović”, Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. O aktivnostima Projekta možete se informisati na Ig stranici @informama_zdravabeba. U pripremi je i Informator koji će predstavljati svojevrstan vodič za bezbednu trudnoću u kontekstu izloženosti hemikalijama, Informator će uskoro biti dostupan za besplatno preuzimanje na https://www.setox.rs/?page_id=215