EPA-EFE/FULLY HANDOKOGlobalno zagrevanje već je dovelo do promene vremenskih prilika širom planete. Kako se one menjaju tako će se menjati i sposobnost poljoprivrednika da obrađuju svoje useve i uzgajaju hranu u količinama na koje smo danas navikli, piše Euronews.
Ekstremno vremenske prilike, poremećaj godišnjih doba, mogle bi opustošiti područja koja se koriste za useve i gajenje stoke. To znači, kako se navodi, da bi u narednim godinama neki proizvodi, koje viđamo u prodavnicama i redovno ih konzumiramo, mogli da postanu deficitarna roba.
Među njima je i kafa, najpopularnije piće na svetu budući da se dnevno popije dve milijarde šoljica širom sveta. Da bi se zadovoljila velika potražnja, 2020. proizvedeno je skoro 10 milijardi kilograma zrna kafe. Ali biljke kafe „muči“ razorna gljiva zvana „roia“ ili lisna rđa koja je napredovala zbog porasta temperatura u Latinskoj Americi. Lisna rđa uzrokuje prestanak fotosinteze biljke jer su listovi obloženi sporama boje gvožđa.
Između 2012. i 2017. lisna rđa nanela je više od 2,5 milijardi evra štete i gubitka profita, što je prisililo gotovo dva miliona poljoprivrednika da odustanu od useva. Predviđa se, takođe, da će se u Africi broj regija pogodnih za uzgoj kafe smanjiti za 65 odsto do 2080.
Uzgajivači zato traže biljke otporne na klimu i druga rešenja za probleme sa kojima se suočavaju, ali budućnost ne izgleda dobro za omiljenu sortu ljubitelja kafe – Arabiku.
Pored kafe još jedan proizvod mnogi smatraju apsolutno neophodnim. Drvo kakaovac iz čijeg ploda se dobija kakao od čega se kasnije proizvodi čokolada moglo bi se suočiti sa krizom useva ako se globalne temperature previše promene. Za uzgoj kakovca potrebno je veoma specifično okruženje da bi cvetalo a mogu da rastu samo na području 20 stepeni severno i južno od ekvatora.
Zahtevaju ujednačene temperature, visoku vlažnost, obilne kiše, tlo bogato azotom i zaštitu od vetra koji se skoro isključivo nalazi u prašumi.
Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) procenjuje da bi se područja uzgoja kakaovca mogla suočiti sa povećanjem temperature od 2,1 stepen Celzijusa do 2050. što bi dramatično smanjilo površinu za njegovo gajenje. Bez uslova potrebnih za uzgoj ovog zrna, čokolada bi mogla nestati sa polica supermarketa.
Očekuje se, takođe, da će se površine pogodne za uzgoj banana, koje su najpopularnije voće na svetu i uzgajaju se u 135 država, povećati za 50 odsto do 2070. Zbog čega je onda ovo žuto voće na ovoj listi?
Kako banane rastu u tropskim okruženjima, povećanje globalnih temperatura moglo bi učiniti više zemljišta tehnički sposobnim za uzgoj banana. Nedostatak vode na tim područjima će, međutim, poništiti svaku moguću korist za voćare.
Uz nedostatak vode, usled porasta temperatura moglo bi doći do povećanja širenja crne sigatoke, gljivične infekcije koja uzrokuje umiranje banana od dehidracije.
Voće milenijumskog trenda kakvo je avokado baš kao i banane, uzgaja se kao monokultura. To znači da je jedan usev zasađen bez velikog biodiverziteta, što uslove čini podložnijim štetočinama i bolestima. Da bi se sprečilo desetkovanje avokada, koristi se mnogo pesticida koji mogu naneti štetu okolini tokom ispiranja u periodu jakih kiša.
Avokado je takođe biljka kojoj pogoduju specifični uslovi – ni prevruće ni previše hladno. Zahtevaju preko 250 litara vode po plodu što ih takođe čini visoko podložnim klimatskim promenama. S nedostatkom vode i promenjivim temperaturama ljubitelji avokada bi trebalo biti zabrinuti imajući u vidu da neki naučnici strahuju da bi avokado mogao nestati do 2050.
Ljubitelji vina kjanti ili blagog malbeka, možda neće moći da zadovolje žudnju za istinskim ukusom ovih vina u klimatskoj budućnosti. Sorte grožđa od kojih se prave ova vina su veoma podložne uslovima okoline – i najmanja promena može dovesti do razlike u ukusu pa, kažu, ne morate biti somelijer da to ne primetite.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
