Kafa: Napitak prošvercovan u ostatak sveta

Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i zbog toga, sasvim opravdano, smatra se najpopularnijim pićem na planeti posle vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica ovog napitka.

Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, uglavnom u vodi ili mleku. Biljka od koje se dobija potiče iz Etiopije, odnosno iz oblasti Kafa, po čemu je i dobila naziv. Takođe, neke vrste ove biljke poreklo vode i iz Liberije, Gvineje i Sijere Leone. Danas se pretežno uzgaja u Brazilu, državi koja je mnogima prva asocijacija za ovaj napitak.

Jedna od prvih poznatih priča o kafi potiče još iz devetog veka, i to upravo iz Etiopije. Naime, jedan pastir primetio je jednom prilikom da su njegove koze postale živahnije nego inače, nakon što su jele crvene bobice nekog žbuna. Okusivši ih i sam, pastir je iskusio isti osećaj živahnosti.

Krajem 15. veka kafu su po Bliskom i Srednjem istoku proširili putnici koji su se vraćali iz Arabije. Arapi su, inače, čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja ovog napitka, ali su je Indusi uspešno prošvercovali u Indiju. Zapravo, transport kafe bio je zakonom zabranjen, pa se njeno širenje svetom započelo krijumčarenjem. Ubrzo potom, kafa je „stigla“ i do Carigrada, dok je u 17. veku dospela i u Mletačku republiku, odakle se proširila celom Evropom.

Kafana, kao mesto u kome se u početku pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala osobitost socijalne kulture. Smatra se da je prva „kafedžinica“ u Beogradu otvorena još sredinom 16. veka, istovremeno kada i u Istanbulu. Međutim, određene religije su u početku zabranjivale kafu i proglašavale je satanističkim napitkom, ali je ona i uprkos tome postala sveprihvatljivi napitak. Inače, ljudi tokom istorije iz neznanja nazivali su je i lekom, drogom, osvežavajućom infuzijom, napitkom od kojeg se ne spava i slično.

Kafa se kao napitak danas priprema na nekoliko načina, a postoji i veliki broj napitaka od kafe sa izvesnim dodacima. U periodu nakon konzumiranja kafe dolazi do umerene nervne stimulacije, što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzan rad srca, dok u većim količinama može da uzrokuje i uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca.

Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitvino dejstvo na raspoloženje i budnost, ali podiže i nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju. Ipak, neki stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna dnevna količina ovog napitka do devet šoljica.

Nijedan napitak, međutim, nije toliko sporan kao kafa, kada se govori o njenom uticaju na zdravlje. Dok neki stručnjaci kažu da ona pre šteti nego što koristi, drugi govore o lekovitim, pa čak i preventivnim dejstvima kafe.