Kairo (3): Konačište za putnike

Nasuprot tome, jednostavnost i odsustvo ukrasa, koje ukazuju na znakove tvrdičluka pohlepnih trgovaca, možemo videti u kući DŽemala Dahabija Šahbendarija, jednog od gurijskih trgovaca, kao i u domovima Mustafe DŽafera i Senarija.

Svaka od ovih kuća odlikuje se nekim detaljima kojih nema u drugim. U Musafirhani nalazimo najneobičniji i najoriginalniji arhitektonski detalj, kakav nema nijedna druga stara egipatska kuća. U ovoj kući, naime, postoji posebno mesto za bika koji je okretao dolap.

Kolosalne dimenzije kuće bile su presudne za odluku da se postavi dolap što podiže vodu iz prizemlja, a koji je egipatski projektant postavio na drugi sprat. Bik koji je okretao dolap, do njega je stizao posebnim stepenicama, uz koje je bez poteškoća mogao da se penje i silazi.

Na Musafirhani je i najimpozantnija mašrabija koja se može naći na nekoj staroj egipatskoj kući i ona predstavlja stranu okrenutu ka kibli, a uzdiže se iznad unutrašnjeg dvorišta. Kuća ima i dva kupatila, letnje, u kojem se koristi samo hladna voda i zimsko, gde se voda zagreva složenim sistemom cevi sačinjenih od istog onog materijala od kog je napravljena zgrada. One su imale istu ulogu koju danas ima bojler na struju.

Sistem za ventilaciju možemo naći u najudaljenijem delu kuće i on radi po principu strujanja vazduha. Preko velikih otvora vazduh se potiskuje s najviših delova kuće ka nižim, čak i onim najudaljenijim, te kuću ispunjava hladnoća veoma slična onoj iz klima uređaja.

Isto tako, u Musafirhani postoji i izvestan broj tajnih vrata koja izgledaju kao deo drvenog zida. Kad se otvore, iza njih se vide stepenice koje vode u malo unutrašnje dvorište ili vrt ili u neku manju sobu. Nije jasno čemu su ta vrata služila. Možda da ženi olakšaju da se brže udalji od stranaca dok je kuća bila u vlasništvu Muhameda Muharema, ili su pak postavljena zbog nekih drugih, nepoznatih razloga.

Možda je to bilo zbog politike, u periodu kada je kuća bila preinačena u mesto za važne goste, u vreme Muhameda Alija. Otuda je ovo zdanje i dobilo ime Musafirhana, to jest „konačište za putnike“.

U Suhejmijevoj kući nema ovakvih zamršenih unutrašnjih odaja kao u Musafirhani, već je to jednostavna i lepa kuća. U njoj osećamo koliko je atmosfera u egipatskoj porodici bila prijatna i uzvišena. Svaka soba je poput divne, tihe melodije i sve je tamo gde treba da bude. Jedna soba vodi u drugu. Dok stojimo u dvorani određenoj za čitanje Kurana ili u odaji za večernje sedeljke s visokim sedištima i mermernim posudama za vodu po uglovima, osećamo da su svuda prisutne seni predaka i šejhova.

Iz knjige „Kairo u 1000 godina“, prevele sa arapskog Dragana Đorđević i Marija Obrenović. Izdavač: Geopoetika