Kakav je uticaj avio-saobraćaja na klimatske spromene?

Ukupan efekat koji imaju svi ovi gasovi na globalno zagrevanje veći je od njihovog procentualnog učešća u globalnoj emisiji jer se njihovo oslobađanje vrši u višim slojevima atmosfere gde je štetni učinak izraženiji.

Procenjuje su da 3,5 odsto dosadašnjeg globalnog zagrevanja ima svoje poreklo u avionskom saobraćaju. Posebno zabrinjava činjenica da se stvari brzo pogoršavaju: količina emitovanog CO₂ porasla je za 75 odsto između 1990 i 2012. Ako se ovaj trend rasta ne stavi pod kontrolu, avio-saobraćaj će 2050. godine premašiti četvrtinu od ukupnog svetskog „budžeta“ CO₂ (budžet je sračunat tako da do kraja veka zagrevanje planete ne pređe 1.5^oC).

Neko bi rekao da trenutni učinak od 2,5 odsto nije tako dramatičan. Svetski internet saobraćaj proizvodi, otprilike, istu količinu CO₂, daleko manje od učinka koji imaju proizvodnja električne energije (44 odsto), drumski transport (17 odsto), industrijа gvožđa i čelika (pet odsto) ili proizvodnja cementa (četiri odsto).

Evo, međutim, nekih činjenica koje pokazuju da je i 2.5 odsto, zapravo, jako mnogo:

• Ako biste sav CO₂ koji generiše avio-transport dodelili nekoj državi, ta država bi bila na šestom mestu u svetu po emisiji CO₂, iza Japana a ispred Nemačke.
• Povratni let od Toronta do Londona generiše istu količinu CO₂ kao i jednogodišnje grejanje prosečnog evropskog domaćinstva.
• Turizam sa pratećim avio-transportom generiše više CO₂  nego građevinarstvo.
• Ako preskočite samo jedan interkontinentalni let, količina emitovanog CO₂ će se smanjiti kao da ste se odrekli svog benzinskog automobila na godinu dana.

Pruge na nebu

Uticaj aviona na atmosferu je kompleksan. Najveći uticaj imaju mlazni motori koji sagorevaju kerozin na visinama od 10-12 kilometara. Glavnu komponentu izduvnih gasova (oko 70 odsto) čini upravo CO₂. Svaki kilogram goriva proizvede oko tri kilograma ovog potentnog gasa staklene bašte. Oko 30 odsto ove količine konzumiraće biljke fotosintezom ili stene u vidu karbonata, jedna polovina nestaće prirodnim putem u narednih 50 godina, ali će 20 odsto novostvorenog CO₂ ostati u atmosferi hiljadama godina.

Najveći deo ostatka izduvnih gasova čini vodena para. Na velikim visinama, u uslovima niske temperature, vodena para prelazi u čvrsto stanje proizvodeći kristale leda koje se formiraju oko mikroskopih čestica pepela koje su takođe prozivod sagorevanja. Kristali mogu da rastu veoma brzo konzumirajući vodenu paru iz okolnog vazduha. Tako nastaju karakteristični beli „repovi“, tragovi aviona na velikoj visini („contrails“).

U specifičnim atmosferskim uslovima ove ledene „pruge“ mogu da evoluiraju u ciruse, visoke oblake pramenastog oblika čije je dejstvo na klimu dvojako. Sa jedne strane, cirusi odbijaju Sunčevu svetlost nazad u kosmos i tako hlade planetu. Sa druge strane, cirusi reflektuju toplotu koju emituje Zemljina površina doprinoseći tako njenom zagrevanju. Ukupan termički balans je, nažalost, pozitivan. Prema nekim procenama, cirusi stvoreni od tragova vodene pare nastalih tokom avionskih letova tri puta intenzivnije doprinose globalnom zagrevanju od emitovanog CO₂.

Prozivodi sagorevanja u tragovima sadrže i sumporne okside koji hlade planetu reflektujući Sunčevu svetlost i azotne okside koji imaju dvostruki uticaj: sa jedne strane generišu ozon a sa druge eliminišu metan. I pored toga što se ova dva dejstva delimično potiru, sumarno gledano, azotni oksidi doprinose zagrevanju atmosfere. Isti uticaj ima i pepeo, nusproizvod sagorevanja kerozina, koji dugo ostaje u atmosferi i konstantno apsorbuje Sunčevu svetlost.

Kako smanjiti emisije u avio-saobraćaju?

Stavljanje emisije gasova staklene bašte pod kontrolu izazovan je zadatak. Od svih delotvornih mera najvažnija je ona koja podrazumeva drastično smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Nekada je recept jednostavan: izbacite, na primer, termoelektrane i zamenite ih obnovljivim izvorima energije ili nuklearnim elektranama.

Električni automobili imaju neuporedivo manju emisiju CO2 od klasičnih koji koriste benzin ili naftu, pod uslovom da se struja proizvodi na „čist način”, a ne besomučnim sagorevanjem uglja. Nažalost, avio-transport je i dalje vezan za kerozin, fosilno gorivo za koje ne postoji dobra alternativa. Električni avioni ograničeni su na mala rastojanja zbog malog kapaciteta i velike težine pogonskih baterija.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.