Kako bezbedno koristiti klimu kada su napolju visoke temperature?

Sem uobičajenih tehničkih uputstava za korišćenje ovih, uređaja potrebno je i poznavanje i poštovanje određenih zdravstevnih preporuka, kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja korisnika.

Rizici neadekvatnog korišćenja klima uređaja kreću se od banalnih, kao što su prehlade, kratkotrajne glavobolje i sl, do ozbiljnih posledica usled podhlađivanja određenih delova ili čitavog tela (neuralgije – bolovi duž nervnih završetaka, pareze ili paralize mišića i nerava, reumatske tegobe – ukočenost, migrenozne glavobolje, pad imuniteta, toplotni šok pri naglom izlasku u spoljnu sredinu i dr.).

Neophodno je naglasiti da efekti korišćenja rashladnih uređaja i sistema koji funkcionišu na principu recirkulacije vazduha (bez unosa svežeg vazduha) dovode do bržeg širenja prouzrokovača respiratornih zaraznih bolesti u prostoriji, kada u prostoriji boravi više osoba, od kojih neka ima ispoljene ili prikrivene znake obolenja, odnosno izlučuje prouzrokovače u spoljnu sredinu. U periodu trajanja epidemije virusa SARS-CoV-2 navedeno može imati značajne epidemiološke posledice.

Opšte zdravstvene preporuke korišćenja uređaja i sistema za hlađenje vazduha podrazumevaju sledeće:

– Rashladne uređaje uključivati kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 30°S. Kada su spoljašnje temperature niže, ne uključivati rashladne uređaje jer se mogu obezbediti povoljni mikroklimatski uslovi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora;

– Optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora tokom letnjeg perioda treba da je za 5-10°C niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha, odnosno leti da se kreće u rasponu 24 – 28°C;

– Ukoliko se radi o centralnim sistemima za veštačku ventilaciju i klimatizaciju omogućiti podešavanje sa maksimumom udela svežeg vazduha;

– Za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora preporučuje se primena sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom;

– Podesiti obim ventilacije i klimatizacije na niže vrednosti protoka vazduha;

– Na unutrašnjim otvorima podesiti položaj žaluzina za usmeravanje vazduha tako da prisutne osobe nisu u struji vazdušnog toka;

– Povremeno napuštati prostoriju odnosno pomeriti se iz zone kretanja rashlađenog vazduha;

– Povećati protok i stepen hlađenja vazduha u periodima kada korisnici nisu u prostorijama;

– Redovno i često kompletno provetravanje prostorija otvaranjem prozora, u periodima dana kada je spoljna temperatura niža;

– Pojačati mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su tehničkim procedurama predviđeni.