(VIDEO) Kako bi izgledao nuklearni rat Rusije i SAD – naučnik kreirao najrealističniju simulaciju

Kako navodi za Tajm, znamo da bi sveopšti nuklearni rat SAD i Rusije bio loš. Ali, postavlja pitanje, koliko tačno?

„Kako vaše šanse da preživite eksplozije, radijaciju i nuklearnu zimu zavise od toga gde živite? Prošlogodišnje zveckanje nuklearnom sabljom bez presedana i haos proteklog vikenda u Rusiji učinili su ovo pitanje pravovremenim. Da bih pomogao da odgovorim na to, radio sam sa neverovatnom interdisciplinarnom grupom naučnika da proizvedem naučno najrealističniju simulaciju nuklearnog rata koristeći samo neklasifikovane podatke i vizualizujem je kao video. Kombinuje detaljno modeliranje nuklearnog ciljanja, putanja raketa, eksplozija i elektromagnetnog pulsa, kao i načina na koji se crni ugljenični dim proizvodi, diže i širi širom sveta, menjajući klimu i izazivajući masovnu glad“, napisao je on.

How would a nuclear war between Russia and the U.S. affect you? Who would survive?

Watch and share our most realistic nuclear war simulation yet: pic.twitter.com/VHnCLKCJEY

— Future of Life Institute (@FLIxrisk) June 29, 2023

Na ilustraciji se vidi da nije mnogo važno ko počinje rat: kada jedna strana lansira nuklearne projektile, druga ih detektuje i uzvrati vatru pre udara.

„Balističke rakete sa američkih podmornica zapadno od Norveške počinju da udaraju na Rusiju posle oko 10 minuta, a ruske sa severa Kanade počinju da pogađaju SAD nekoliko minuta kasnije. Prvi udara elektroniku prženja i električne mreže stvarajući elektromagnetni impuls od desetina hiljada volti po metru. Sledeći udari ciljaju komandno-kontrolne centre i nuklearna lansirna postrojenja. Interkontinentalnim balističkim projektilima na kopnu potrebno je oko pola sata da prelete od lansiranja do cilja“, opisuje on.

Kako dodaje, glavni gradovi su na meti kako zato što sadrže vojne objekte, tako i zbog toga što sprečavaju posleratni oporavak neprijatelja.

„Svaki udar stvara vatrenu kuglu koja je vruća kao jezgro sunca, praćena oblakom radioaktivne pečurke. Ekspanzija vatrene lopte tada izaziva talas eksplozija koje oštećuju zgrade. Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska imaju nuklearne kapacitete i obavezuju se prema članu 5 NATO-a da brane SAD, tako da ih Rusija takođe pogađa. Vatrene oluje gutaju mnoge gradove, gde olujni vetrovi raspiruju plamen, paleći sve što može da izgori, topeći staklo i neke metale i pretvarajući asfalt u zapaljivu vruću tečnost“, piše on.

Međutim, nažalost, recenzirana istraživanja sugerišu da eksplozije, elektromagnetni puls i radioaktivnost nisu najgori deo – nuklearnu zimu izaziva crni ugljenični dim iz nuklearnih oluja.

„Atomska bomba Hirošime izazvala je takvu vatrenu oluju, ali današnje hidrogenske bombe su mnogo moćnije. Veliki grad poput Moskve, sa skoro 50 puta više ljudi od Hirošime, može stvoriti mnogo više dima i vatrenu oluju koja šalje oblake crnog dima u stratosferu, daleko iznad svih kišnih oblaka koji bi inače isprali dim. Ovaj crni dim se zagreva sunčevom svetlošću, podižući ga kao balon na vrući vazduh do decenije. Mlazni tokovi na velikim visinama su toliko brzi da je potrebno samo nekoliko dana da se dim proširi po većem delu severne hemisfere“, opisuje on.

How would a nuclear war between Russia and the US affect you personally? Watch new 4-minute video by @MaxTegmark from @FLIxrisk based on our work. https://t.co/jK51M6wXAy #nuclearban

— Alan Robock ☮ 🇺🇦 (@AlanRobock) June 29, 2023

Istraživanja su pokazala da ovo čini Zemlju smrznutom čak i tokom leta, pri čemu se poljoprivredno zemljište u Kanzasu hladi za oko 20 stepeni Celzijusa, a drugi regioni se hlade skoro duplo više.

„Nedavni naučni rad procenjuje da bi više od pet milijardi ljudi moglo da umre od gladi, uključujući oko 99 odsto onih u SAD, Evropi, Rusiji i Kini – zato što većina crnog ugljičnog dima ostaje na severnoj hemisferi gde se proizvodi i zato što temperatura pada. Više štete poljoprivredi na visokim geografskim širinama“, procenjeno je.

Kako se dodaje, važno je napomenuti da ostaju ogromne neizvesnosti, tako da bi stvarni humanitarni uticaj mogao biti ili bolji ili gori – razlog da se nastavi sa oprezom.

„Nedavno pokrenut otvoreni istraživački program vredan četiri miliona dolara će, nadamo se, pomoći da se razjasni razumevanje javnosti i informiše se o globalnoj politici, ali je potrebno mnogo više posla, pošto je većina istraživanja na ovu temu klasifikovana i fokusirana na vojne, a ne na humanitarne uticaje“, piše u Tajmu.

Kako se zaključuje, očigledno ne znamo koliko će ljudi preživeti nuklearni rat.

„Ali ako je čak i približno tako loše kao što ova studija predviđa, nema pobednika, već samo gubitnika. Lako je osećati se nemoćnim, ali dobra vest je da postoji nešto što možete učiniti da pomognete: pomozite da podelite ovaj video! Činjenica da će nuklearni rat verovatno početi postepenom eskalacijom, možda kombinovanom slučajno ili pogrešnom procenom, znači da što više ljudi zna o nuklearnom ratu, veća je verovatnoća da ćemo ga izbeći“, zaključak je Tegmarkovog teksta.