Kako biti u toku sa užasnim vestima, a ne opteretiti se?

Bez obzira na to da li se radi o masovnoj pucnjavi u vašoj zemlji ili o ratu u inostranstvu, udarne vesti mogu da podrazumevaju neprestani protok slika, videa i grafičkih „apdejtova“ koji pune društvene mreže, aplikacije za razmenu poruka i portale. Onda su tu i dugoročniji problemi, kao što je kovid, klimatske promene i aktuelna humanitarna kriza pred kojima je nemoguće okrenuti glavu na drugu stranu.

Važno je ostati informisan, angažovan ili čak i rezigniran. Ali je važno posvetiti se i sopstvenim granicama i mentalnom zdravlju tako što ćete praviti pauze, obratiti pažnju na znake „sagorevanja“, povezivati se sa svojom porodicom i pratiti vesti na najpametniji mogući način.

To znači uspostavljanje nekih osnovnih pravila za glavni portal koji nas povezuje sa konstantnim tragedijama, a to su naši telefoni.

Dajte sebi dozvolu da napravite pauzu

U redu je pauzirati s negativnostima i okrenuti se sopstvenom životu, bez obzira na to da li to znači da ćete napolje sa svojom decom ili ćete da se zaokupirate smešnom stranom TikToka. Svima je to neophodno zbog mentalnog zdravlja.

„Zaista je važno da sebi dozvolimo da postavimo granice kada je reč o vestima i društvenim medijima“, rekla je Kristen Koi, asistentkinja na politici i menadžmentu zdravlja na UCLA i medicinska sestra u domenu psihijatrije koja radi s decom i odraslima. „Konstantan priliv traumatičnih slika i sadržaja zaista može da izazove psihički zamor.“

Mnogi ljudi su već sagoreli zbog dve godine pandemije, rekla je Koi, i njihove rezerve da se nose i bore sa stresom su sada male. To je recept za anksioznost i depresiju. Osim toga, konstantno izlaganje nasilju i negativnim vestima može da nam iskrivi način razmišljanja. Može da negativno utiče na ljude kada je reč o tome kako gledaju na svet. Koi kaže da zbog toga ljudi mogu da vide sve u ekstremima – na primer, ako razmišljaju da ukoliko pauziraju s vestima, to može da znači da ih nije briga za problem. To na kraju može da dovede do toga da ljudi misle da će se dogoditi najgori mogući ishod, što je poznato kao „katastrofiziranje“.

Izdvojte vreme za sebe

Pauza nije nekoliko minuta bez Tvitera. Počnite sa pravim pauzama od najmanje 30 minuta do sat vremena da bi vaš mozak imao vremena da se odmori od onoga što ste poslednje gledali ili čitali. Postepeno uvodite duže vremenske periode ako možete, idealno tokom dana, uz dužu pauzu pred odlazak u krevet.

Koi preporučuje da iskoristite vreme koje ste izdvojili za sebe za aktivnosti za koje se zna da umanjuju stres, uključujući vežbanje, meditaciju, pisanje dnevnika, bavljenje hobijima i druge aktivnosti u kojima uživate, druženje s porodicom i prijateljima i aktivnosti u vezi s veroispovešću ako ih praktikujete.

Promenite načine na koje ste navikli da se informišete

Isti trikovi koji se koriste za izbegavanje dezinformacija mogu da se koriste za praćenje vesti na zdraviji način. Dezinformacije kao što je propaganda su osmišljene da vam zaokupiraju pažnju i izazovu snažne emocije, što može da produbi bilo kakvu strepnju koju već osećate. Umesto toga, držite se kredibilnih izvora i koristite alatke kao što su Gugl njuz i Epl njuz da biste videli različite sadržaje za koje je veća verovatnoća da su provereni. Ako možete da čekate, odlučite se za duže, detaljnije izveštaje na kraju dana umesto da stalno pratite manje „apdejtove“. Izbegavajte da koristite društvene mreže za praćenje vesti, ali ako to i radite, pratite izvore i ljude koji pomažu vašem razumevanju problema, a ne one koji samo izazivaju još veći bes.

Recept za vesti će biti različit za sve. Neki ljudi smatraju da je korisno da se udube u temu i da sakupe što više informacija o „bekgraundu“ ili istoriji umesto da samo reaguju na senzacionalne naslove i brze klipove. Drugi više vole da pročitaju glavni deo vesti bez bilo kakvih uznemiravajućih detalja. Bilo da je reč o podkastu ili TikToku, ocenite šta vas najmanje opterećuje.

Uvedite vremenska ograničenja na telefonu

Velike tehnološke kompanije su pre oko četiri godine osmislile neke nove opcije da bi se suočile sa sve većom zabrinutošću u vezi sa previše vremena provedenog pred ekranima i „zavisnošću“ od pametnih telefona. Ta podešavanja su predstavljala pokušaj da se umire kritičari kompanija koje su napravile upravo proizvode koje ljudi ne mogu da ispuste iz ruku. Ako je neko zaboravio, te opcije su još uvek tu. Pravo je vreme da se aktiviraju.

Podešavanja su različita, ali možete da podesite svoj android ili ajfon tako da pojedinim aplikacijama dozvolite da budu aktivne samo određeno vreme, a kada to uradite, telefone možete koristiti za važne stvari kao što je komunikacija sa članovima porodice, u zavisnosti od toga koje je doba dana.

Pričajte s decom

Vaša deca možda ne gledaju ili ne čitaju vesti, ali informacije utiču i na njih, posebno kada je reč o zastrašujućim stvarima koja su se dogodila drugoj deci. Ključno je da brinete o sebi da biste omogućili da oni mogu da se nose sa sopstvenim emocijama i to može da pomogne da im budete dostupni kada ste im potrebni. Izdvojte vreme za razgovor s njima o tome šta čuju i vide.

Budite škrti sa notifikacijama

One su najbolji deo pametnih telefona i njihov najgori deo. Gotovo svaka notifikacija ima neku vrstu notifikacija, a vaš telefon ima podešavanja za „tiho“ „glasno“, „diskretno“, „na vrhu ekrana“…

Crno-beli ekran

Na vašim pametnim telefonima postoji opcija da podesite da vam ekran bude crno-beli, umesto u boji. Pojedine studije su ukazale da uključivanje ove opcije dovodi do manje vremena provedenog pred ekranom, a to je trik koji koristi i sama Koi.

Budite svesni kada treba da potražite pomoć

Obratite pažnju na znake da ste sagoreli ili da prolazite kroz ozbiljnu anksioznost. Prvo razmislite da li imate predispozicije da snažno reagujete na određeni problem. Za sve koji su lično iskusiili neku sličnu traumu ili rat u prošlosti konstantni postovi o Ukrajini na društvenim mrežama mogu da budu uznemiravajući.

Budite pažljivi sa potiskivanjem emocioonalnih reakcija na vesti. Potiskivanje može da bude od pomoći na kratke staze, ali Koi kaže da i dalje morate da u nekom trenutku obradite emocije ili rizikujete da se ispolje kasnije na neočekivane načine, utičući na vaše mentalno zdravlje.

Obratite pažnju na znake ozbiljne anksioznosti. da li ste u konstantnom stanju anksioznosti, pri čemu vam srce ugllavnom lupa brže nego obično ili imate osećaj panike koji ne prolazi. Ako je tako, možda je vreme da potražite pomoć. „U redu je tražiti pomoć. To nije znak slabosti“, kaže Koi.