Kako buka u gradovima utiče na ljude i životnu sredinu

Komunalnu buku čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, industrijskih pogona, gradilišta, teških mašina, iz ugostiteljskih objekata (restorana, kafića, diskoteka…), kao i iz neposrednog okruženja koje čini naš komšiluk bilo da smo kod kuće ili na radnom mestu, i dovoljno su glasni da mogu da utiču na naš organizam, bili mi svesni tog uticaja ili ne.

Iz tih razloga, 1972. godine, Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) je svrstala buku u grupu zagađivača.

Na buku se ljudski organizam ne može navići, a negativan uticaj buke se može zapaziti u svim sistemima u našem organizmu.

Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, poremećaj spavanja smatra se osnovnim i najvažnijim.

Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 dB, piše portal Zdravlje.org.rs.

Isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima dubokog spavanja.

U dosadašnjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja.

Efekti buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, smanjenja radne sposobnosti i mogu biti sa dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima.

Izloženost buci se takođe izučava i kao faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, pre svega povišenog krvnog pritiska i ishemijske bolesti srca.

Merenje nivoa buke u životnoj sredini

Merenja nivoa buke u životnoj sredini se obavljaju na zahtev korisnika, samoinicijativno ili po nalogu državnih organa.

Korisnik dostavlja popunjen zahtev i Rešenje nadležnog organa, ako je isto osnov za merenje, elektronskom poštom, pismom ili lično u arhivu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Nakon prijema zahteva korisniku će biti dostavljena ponuda i po prihvatu iste započinje se realizacija. Merenja se obavljaju u zatvorenom i na otvorenom prostoru, prema specifikaciji zahteva.

Prema Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini (“Sl.glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010) svako ko emituje bilo koju vrstu buke dužan je da prati njen uticaj na životnu sredinu i da emisiju ograniči prema nameni referentnog prostora u skladu sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Sl.glasnik RS” 75/2010).

Merenja buke se najčešće obavljaju za potrebe praćenja uticaja buke na životnu sredinu koju emituju ugostiteljski objekti, industrijska postrojenja, saobraćaj, itd.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je ovlašćen za merenja nivoa buke u životnoj sredini prema Rešenju Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, broj 353-01-00203/2020-03 i ista sprovodi prema važećim zakonskim regulativama Republike Srbije.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd