Kako će ljudi izgledati za milion godina?

Da bismo razmotrili odgovor na ovo pitanje, vratimo se milion godina unazad da vidimo kako su ljudi tada izgledali. Za početak, homo sapiens nije postojao. Pre milion godina, verovatno je postojalo nekoliko različitih tipova ljudi, uključujući Homo heidelbergensis, koji je delio sličnosti sa Homo erektusom i savremenim ljudima, ali je imao primitivniju anatomiju od kasnijih neandertalaca, prenosi Bi-Bi-Si.

Možda bismo onda mogli da evoluiramo da budemo manji tako da našim telima treba manje energije, kaže Tomas Mejlund, vanredni profesor bioinformatike na Univerzitetu Arhus u Danskoj, što bi bilo zgodno na veoma naseljenoj planeti.

Život sa mnogo ljudi je novi uslov na koji ljudi moraju da se prilagode. Kada smo bili lovci sakupljači, imali smo pregršt interakcija na dnevnoj bazi. Mejlund veruje da bismo mogli da evoluiramo na načine koji bi nam pomogli da se nosimo sa sve većom svetskom populacijom. Na primer, pamćenje imena ljudi moglo bi da postane mnogo važnija veština.

„Moždani implantat bi nam omogućio da zapamtimo imena ljudi“, kaže Tomas. „Znamo koji geni su uključeni u izgradnju mozga koji je dobar u pamćenju imena ljudi. To zapravo više nije biološko pitanje, već tehnološko“, rekao je on.

Trenutno, ljudi imaju implantate za fiksiranje problematičnog dela tela, kao što su pejsmejkeri ili implantati kuka. Možda će se u budućnosti implantati koristiti samo za poboljšanje ljudi. Pored moždanih implantata, mogli bismo da imamo i vidljivije delove tehnologije kao element našeg izgleda, kao što je veštačko oko sa kamerom koja može da čita različite frekvencije boja i vizuelne prikaze.

Dizajniranje dece

Naučnici već imaju tehnologiju za promenu gena embriona, iako je to kontroverzno i niko nije siguran šta će se dalje desiti. Ali u budućnosti bi se, smatra Majund, moglo smatrati neetičkim ne menjati određene gene. Promena embriona može uticati i na izgled deteta, pa će možda ljudi izgledati onako kako roditelji žele da izgledaju.

Sada kada imamo genetske uzorke kompletnih genoma ljudi širom sveta, genetičari stiču bolje razumevanje genetske varijacije i kako je ona strukturisana u ljudskim populacijama. Ne možemo tačno predvideti kako će se genetske varijacije promeniti, ali naučnici iz bioinformatike gledaju na demografske trendove da bi nam dali neku ideju.

Hodžson predviđa da će urbana i ruralna područja postati genetski raznovrsnija. „Sve migracije dolaze iz ruralnih područja u gradove, tako da postoji povećanje genetske raznovrsnosti u gradovima i smanjenje u ruralnim područjima“, rekao je on.

Ljudi će vremenom postati tamniji

Neke grupe se razmnožavaju višim ili nižim stopama. Populacije u Africi, na primer, brzo se šire, tako da se ovi geni povećavaju na višoj frekvenciji na nivou globalne populacije. Područja svetle kože se razmnožavaju nižim stopama. Stoga, predviđa Hodžson, boja kože će postati tamnija iz globalne perspektive.

„Skoro je sigurno da je tamna boja kože češća globalno od svetle boje kože“, rekao je on. „Očekivao bih da će prosečna osoba za nekoliko generacija imati tamniji ton kože nego sada.

A šta je sa svemirom? Ako ljudi kolonizuju Mars, kako bismo izgledali? Sa nižom gravitacijom, mišići našeg tela bi mogli da promene strukturu. Možda imamo duže ruke i noge. Da bismo se prilagodili hladnijoj klimi, možda postajemo deblji, sa izolacionim dlačicama na telu, kao naši neandertalski preci?

Ne možemo sa sigurnošću znati odgovor, ali je sigurno da se ljudska genetska varijabilnost povećava. Širom sveta svake godine postoje oko dve nove mutacije za svaki od 3,5 milijardi baznih parova u ljudskom genomu, kaže Hodžson. Što je prilično neverovatno – i malo je verovatno da će izgledati isto za milion godina.