Kako činjenje dobrih dela utiče na naš organizam?

“Ljudska priroda” je tema filozofskih rasprava već hiljadama godina, a uz pomoć moderne tehnologije i nauke, napokon smo počeli otključavati ove misterije. U ranim fazama studija, naučnici su uspeli da zaključe jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.

Skeniranjem mozga možemo lako uočiti da razmišljanje o tuđim problemima aktivira iste delove mozga koji se aktiviraju kada razmišljamo i o svojim, dok saosećanje aktivira delove odgovorne za osećanje zadovoljstva, piše N1 BiH.

Dobro se dobrim vraća – bukvalno

Istraživanja pokazuju da nam delovanje u korist drugih ljudi pomaže da se i sami osećamo ugodnije. Ali tu se priča ne završava. Naime, sve veći broj naučnika veruje da činjenje dobrih dela pozitivno utiče i na naše zdravlje. Takođe, neke studije su čak zaključile i da nam altruizam pomaže da živimo duže.

Veza alturizma i stresa je otkrivena sasvim slučajno 1956. godine, kada je tim istraživača sa Univerziteta Kornel sproveo istraživanje u kome je učestvovalo 427 udatih žena s decom. Istraživači su očekivali da će žene sa više dece biti pod većim stresom, te zbog toga i imati kraći životni vek. Iznenađujuće, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa i radni status nisu uticali na dugovečnost. U istoj studiji, koja je trajala 30 godina, sasvim slučajno je otkriveno da je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti, za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.

Ovo otkriće je zainteresovalo naučnike, pa su nakon toga sproveli još nekoliko studija. Jedna je zaključila da redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik od prerane smrti za 44%, što je bolji učinak od redovnog vežbanja. Druga studija, sprovedena 1990-ih, ispitala je lične eseje časnih sestara iz 1930-tih. Istraživači su otkrili da su časne sestre koje su iskazale najviše pozitivnih emocija živele oko 10 godina duže od onih koje su izrazile manje takvih emocija.

Mnoge su studije pokazale da alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti, a samim tim, da značajno menja našu fiziologiju. U jednoj od njih, na primer, kod dobrovoljaca koji su samo gledali video koji je prikazivao činjenje dobrih dela zabeleženi su privremeni skokovi nivoa hemikalija koje jačaju imunitet. Kod žena koje su komšije smatrale dobrim osobama, jer vole da pomažu drugima, pronađen je povišen nivo oksitocina, hormona “vezivanja” koji nam pomaže da se osećamo dobro.

Vezu oksitocina i dobrih dela je potvrdila još jedna nedavna studija. “Oksitocin je odgovor na stres. Kada je osoba altruistična i kada dotiče ljude u pozitivnom smislu, pomažući im u nevolji, nivo oksitocina raste, što znači da ​​stres opada”, zaključio je Gregori L. Frišon, profesor psihijatrije na Harvardu.

Brojne studije sprovedene u različitim vremenskim periodima i državama su zaključile jednu istu stvar: altruistične emocije stvaraju fiziološke reakcije u telu tako što povećavaju nivo hormona oksitocina, zbog kojeg se osećamo dobro, smanjuju nivo stresa i poboljšavaju imunitet. Altruizam u nama izaziva hemijsku reakciju sličnu onoj koju izaziva i istinska ljubav.