Kako čitamo reči?

Ne morate imati disleksiju, sindrom poremećaja čitanja, da biste u kucanju pogrešili redosled ili izostavili slovo, ali ako tom omaškom niste stvorili neko novo, očiglednije značenje, većina ljudi će sa lakoćom pročitati ono što ste napisali. U neuro naukama se ustaljeno smatra da prilikom čitanja, a to je bez sumnje jedan od najzahtevnijih poslova koje mozak obavlja (i obavlja ga brzo i besprekorno), naše oči nisu fokusirane na svako pojedinačno slovo, već na cele reči.

„Studije pokazuju da su prvo i poslednje slovo reči najvažnije u određivanju njenog oblika“, kaže britanski neuronaučnik Danijel Glazer, direktor Naučne galerije na Kings koledžu u Londonu, koji objašnjava da kada se reči čitaju slovo po slovo, „obrada podataka“ traje predugo. Zato umesto slova pri čitanju prepoznajemo opšti oblik reči ili celih fraza, tako da brzo prolazimo kroz tekst. Zbog toga lako možete pročitati i odmah razumeti da ovde piše kako ouv i dgrue pčire mžetoe čtiatti i na nuakarkorzrprcie.rs.

Sa druge strane, u ranom srednjem veku, mahom zbog manjka papira, rukopisi su pisani tako da nije postojao razmak između slova, pa se reči nisu mogle lako prepoznavati. Zato se i smatra da je u tim uslovima bilo nemoguće razumeti tekst ako se on ne čita naglas.

Kako, međutim, mozak to uopšte radi? Raširena je hipoteza da u kori velikog mozga, u zoni poznatoj kao fusiform gyrus postoji jedna funkcionalna regija koja je označena kao VWFA od naziva visual word form area.

Postojanje oblasti VWFA je kontroverzna moderna hipoteza. Britanski neurolozi Keti Prajs i Džozef Devlin sproveli su 2003. uticajnu studiju kojom su pokazali da je ova oblast samo mit, ali je kasnije ustanovljeno da ona verovatno postoji i zauzima različito mesto i zapreminu kod različitih ljudi.

Čovek čita tek nekoliko hiljada godina i teško je razumeti kako je za tako malo vremena mozak evoluirao toliko da čitava regija bude specijalizovana za čitanje. Zato se smatra da je u prošlosti ova oblast imala neku opštiju ulogu, za prepoznavanje raznih važnih stvari, ali da je danas mozak koristi za čitanje.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs