Kako da napravite svoje mleko?

Zbog niske otkupne cene i manjeg broja grla došlo je do ograničene isporuke, a to je pratilo povećanje potražnje, i eto paradoksa: zemlja u kojoj mlekarska industrija važi za jednu od najvažnijih poljoprivrednih grana ostala je, uslovno rečeno, bez mleka. Čak i kada bi trgovinski objekti – obično ujutru – dobili dopunu zaliha, sve bi planulo u rekordnom roku. Ako niste ranoranilac, a pijete mleko, tih dana ste morali da se dovijate na razne načine.

Sada se situacija sa nabavkom stabilizovala, barem u beogradskim radnjama, ali su cene skočile. Kravlje mleko od litar i po, sa 2,8% mlečne masti, koje je nekada koštalo ne više od 140 dinara, trenutno ide i preko 230 dinara, što je preko 50% skuplje, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

Uopšte, poskupljenje postaje svakodnevni izazov za stanovnike Srbije – kako Republički zavod za statistiku javlja, u proseku, cena hrane u avgustu 2022. porasla je za čak 20,9% u odnosu na isti period prošle godine.

Zašto je Srbija posebno osetljiva na rast cena hrane?

U kriznim vremenima nije loše posedovati sopstvene proizvodne kapacitete – baštu sa povrćem, voćnjak, malu farmu, košnice pčela. Međutim, ovo je apsolutno van domašaja za mnoge od nas, ali nam je pravljenje mleka – koje ne zahteva mužu krava – udaljeno koliko i najbliža zdrava hrana.

Donosimo vam kratak vodič za pravljenje mleka od ovsa i soje, kao i lešnika (badema) i kokosa, kao i procene eventualnih ušteda u odnosu na kupovinu kravljeg po aktuelnim cenama.

Kako da napravite mleko od ovsa?

Kako sve više ljudi na globalnom nivou prelazi na vegansku ishranu ili samo želi da usvoji održivije prehrambene navike, tako raste popularnost biljnih mleka. Tržište mlečnih proizvoda na bazi biljaka prošle godine vredelo je 11,2 milijarde dolara, a eksperti prognoziraju da će do 2028. njegova vrednost porasti na 31,5 milijarde dolara.

Jedno od mleka koja mogu da se pronađu u marketima jeste i mleko od ovsa. Ipak, njega, baš kao i ostala biljna mleka, možete da pripremite i u kućnoj radinosti – i to za samo pet minuta koristeći samo dva sastojka: ovsene pahuljice i vodu.

Za litar mleka od ovsa trebaće vam oko sto grama ovsenih pahuljica i litar vode. Ukoliko želite mleko koje je bogatije teksture, dodajte više ovsenih pahuljica dok ne dobijete željenu gustinu.

Ovsene pahuljice prethodno možete da potopite u hladnoj vodi tokom noći ili oko dvadeset minuta u toploj. Nabubrele ovsene pahuljice properite, a višak vode iscedite. U slučaju da žurite, potapanje preskočite u potpunosti.

Sledi glavni korak: nekoliko sekundi izblendajte ovsene pahuljice sa vodom. Dobijenu smesu procedite kroz nekoliko slojeva gaze ili cediljku i sipajte u staklenu flašu, za dodatni ukus možete dodati malo cimeta ili ekstrakta od vanile. Mleko od ovsa može da stoji u frižideru do pet dana. Radi uštede resursa, idealno bi bilo da ovsene pahuljice, koje vam preostanu posle ceđenja, iskoristite za pravljenje kolača ili dodate u smutije kao izvor vlakana.

Jedan kilogram ovsenih pahuljica u trenutku pisanja teksta košta oko 160 dinara. Dakle, sto grama, koliko vam otprilike treba za litar mleka, izađe manje od 20 dinara i to vam je gotovo jedini trošak ako želite da pripremite hranljivu tečnost od ovsa. Sa druge strane, ista zapremina kravljeg mleka u prodavnicama košta najmanje pet puta više.

U slučaju da nemate blender, novi trenutno možete nabaviti u prodavnicama tehnike kod nas po ceni od 3200 dinara. Investicija u ovaj kućni uređaj, ako ga koristite isključivo za pravljenje mleka, isplatiće vam se već nakon manje od 30 litara napitka – u domaćinstvima kojima litar mleka potraje tri dana to će uslediti nakon manje od tri meseca. Ukoliko blender upotrebljavate i za druge gastronomske egzibicije, povraćaj uloženog novca biće još kraći.

Kako da napravite mleko od soje?

Krenuli smo veoma lagano – ali sada idemo na novi nivo: za sojino mleko za razliku od ovsenog biće vam neophodno nešto više truda, pa čak i malo kuvanja.

Priprema mlečnog napitka od soje kreće dan ili dva ranije: u teglu ili posudu sa sirovom sojom dodaje se voda, toliko da prekrije zrna. Imajte na umu da će se soja, zbog upijanja vode, uvećati, te izaberite veći sud koji nećete prepuniti. Sutradan se soja procedi.

Nakon toga sledi skidanje opne, za ovo je potrebno da zavrnete rukave i „isprljate” ruke: pretvarajte se da mesite soju u zdeli ispunjenoj vodom, potezi prstiju polako će uklanjati opnu sa zrna. Ne morate ih skinuti sve – kada ste zadovoljni postignutim, sipajte još vode kako bi zrno zbog težine potonulo na dno suda, a opna isplivala. Opnu prikupite. Ukoliko se bavite kompostiranjem, ubacite je u komposter.

Konačno na red dolazi blendanje. Matematički gledano, recept je sličan kao kod mleka od ovsa: na oko 100 grama soje ide oko litar vode, zavisno od toga koliku gustinu želite da postignete. Kada se voda i soja izblendaju, smesa se procedi. Nakon ceđenja, pored napitka, ostaće vam i tzv. okara, odnosno sojina pulpa. Na internetu ćete pronaći mnoštvo načina za njenu upotrebu u pravljenju jela.

Dobijeno mleko prokuvajte u velikoj posudi na visokoj temperaturi uz konstantno mešanje. Potom smanjite toplotu ringle i ostavite da se krčka još desetak minuta do pola sata. Što se duže kuva, to će mleko biti slađe. Za kraj vam je preostalo samo da napitak uskladištite i uživate u njegovom ispijanju. U frižideru može da provede i do sedam dana, a da se ne pokvari.

Jedan kilogram soje košta oko 310 dinara. Za oko litar sojinog mleka potrošićete jednu desetinu pakovanja, što troškove svodi na oko 30 dinara.

Pored smanjenog pritiska na vaš kućni budžet, tranzicija sa životinjskog na biljna mleka doneće i druge koristi.

Glavni argmument vegana za potpuno izbacivanje životinjskih proizvoda iz ishrane jeste surov tretman životinja na farmama. Ali tu problematični aspekti mlekarske industrije ne staju. Ona igra nezanemarljivu ulogu u produbljivanju problema globalnog zagrevanja tako što oslobađa ugljen-dioksid, metan i azotne okside.

Da biste vi popili samo tri-četiri šolje kravljeg mleka, u atmosferu je emitovano oko 3 kilograma gasova sa efektom staklene bašte i potrošeno preko 600 litara vode. Sa druge strane, karbonski otisak proizvodnje sojinog mleka je višestruko manji (0,98 kilograma), a neophodno je preko 23 puta manje vode (oko 27 litara). Dodatno, koriste se znatno manje površine zemljišta i nastaje manje zagađenje ekosistema. Slične rezultate ostvaruju i ostala biljna mleka u poređenju sa kravljim.

Neretko je ono što je dobro za zdravlje naše planete, dobro i za nađe sopstveno zdravlje. Vitamini, minerali i antioksidansi u sojinom mleku pomažu organizmu u održanju nervnih ćelija i DNK. Povrh toga sastav doprinosi unapređenju rada naših najbitnijih organa – mozga i srca.

Za ambiciozne gastronome – kako napraviti mleko od lešnika (badema) i kokosa?

Uprkos tome što su skuplje varijante, te cenovno manje konkurentne kravljem mleku, smatramo da treba da se okušate i u pripremi mleka od lešnika (badema), kao i kokosa – za momente kada želite da se počastite.

Na internetu smo pronašli pakovanje sirovog lešnika od 100 grama po ceni od 105 dinara, ali verujemo da je u rinfuzi čak i nešto jeftinije. Pored lešnika, trebaće vam i par urmi, kao i 0,6-0,8 litara vode.

Lešnici se najpre propže na tiganju bez ulja nekih 5-6 minuta. Propržene lešnike ubacite u blender sa urmama i vodom. Izmiksate i procedite. Ono što vam ostane nakon ceđenja, pored samog napitka, odlična je osnova za pravljenje ukusnih energetskih pločica. Mleko od lešnika prelijete u staklenu flašu i koristite za pripremu kafe, čaja, granole ili zaista bilo čega – u frižideru možete da ga čuvate tri-četiri dana. Isti postupak možete primeniti i za pravljenje mleka od badema.

I za kraj – kokos! Za oko litar domaćeg kokosovog mleka trebaće vam 200 grama brašna od kokosa, po ceni od oko 160 dinara, kao i 0,9 litara vode. Opciono možete dodati kašičicu ekstrakta vanile.

Kokosovo brašno pustite da odstoji oko sat-dva u vreloj (ne kipućoj) vodi. Smesa se zatim meša oko minut u blenderu, pa se procedi, a tečnost sipa u staklenu flašu. Čvrst deo ne bacajte već iskoristite za kolače ili smutije. Mleko od kokosa u frižideru može da stoji oko tri dana.

Iako možda u slučaju lešnika (badema) i kokosa nije nužno najisplativiji poduhvat, biti sam svoj mlekadžija donosi užitak učešća u očuvanju našeg okruženja i samoodrživosti koja je posebno bitna u doba krize.