Krvni ugrušak javlja se nakupljanjem ćelija i proteina u krvotoku prilikom povreda, kako bi zaustavile krvarenje, a zatim razredile. Međutim, ako se formira kada nije potreban, može da začepi ili potpuno blokira krvni sud, piše centarzdravlja.hr.
Poeškoće koje neočekivani krvni ugrušci uzrokuju mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa čak i smrti. U arteriji mogu da uzrokuju srčani ili moždani udar, a ako je u veni, možete da osetite bol i otečenost. Ugrušak koji se nalazi duboko u telu uzrokuje duboku vensku trombozu (DVT), a ugrušak u plućima se još naziva i plućnom embolijom (PE). I jedno i drugo su hitni medicinski slučajevi. Bitno je znati da su vam šanse da dobijete ugrušak veće ako se oporavljate od operacije ili ste u invalidskim kolicima, imate prekomernu telesnu težinu, dijabetes, visoki holesterol, te ako imate preko 60 godina. U nastavku predstvljamo neke od simptoma krvnih ugrušaka.
Otečenost
Kada ugrušak usporava ili zaustavlja krvotok, krv se može nakupiti u sudu i uzrokovati njegovo oticanje. To je čest simptom duboke venske tromboze, naročito ako se otečenost nalazi u donjem delu nogu ili u listovima. Čak i nakon što ugrušak nestane, istraživanja pokazuju da jedna od tri osobe i dalje ima problem, a ponekad i bol i ranice nastale od oštećenja krvnog suda.
Kožne diskoloracije
Ako ugrušak začepi vene na rukama ili nogama, ti delovi tijela umeju da poplave ili pocrvene, te diskoloracija može ostati i nakon što ugrušak nestane, zbog oštećenja krvnih sudova. Ugrušak u plućima može vašu kožu učiniti plavkastom, bledom i vlažnom.
Bol
Iznenadna, intenzivna bol u grudima može da znači da se ugrušak odvojio i uzrokovao emboliju pluća. To bi takođe mogao da bude i znak da zbog ugruška u arteriji imate srčani udar. Ako je tako, mogli biste da osetite bol u ruci, posebno levoj. Ugrušak često boli tamo gde se nalazi, na primer u potkolenici, stomaku ili ispod grla.
Otežano disanje
Ovo je ozbiljan simptom. Može da bude znak ugruška u plućima ili u srcu. Srce takođe može da se uzlupa, te možete osetiti preznojavanje ili nesvesticu.
U kojim organima krvni ugrušci često nastaju?
Pluća
Ugrušak u plućima, koji uzrokuje plućnu emboliju, može da bude razlog ubrzanog pulsa, boli u grudima, krvavog kašlja i otežanog disanja. Ovo su znaci uzbune za brz odlazak u bolnicu.
Mozak
Ugrušak u mozgu stvara pritisak zbog kojeg krv ne može normalno da teče. Teška blokada krvotoka u mozgu ponekad može da dovede do moždanog udara. Bez kiseonika iz krvi, moždane ćelije počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta. Ugrušak u mozgu može da uzrokuje glavobolje, zbunjenost, napade, probleme s govorom i slabost, ponekad samo na jednoj strani tela.
Srce
Ugrušak u srcu ima slične simptome poput onog u plućima. Ali, ako se radi o srčanom udaru, uz bol u prsima možete da osetite i mučninu i vrtoglavicu. U svakom slučaju, pozovite hitnu pomoć ili odmah idite u bolnicu.
Stomak
Ugrušak u stomaku ponekad ne pokazuje nikakve simptome. Začepljene vene u želucu ili jednjaku, cevi koja ga povezuje s grlom, mogu da puknu i stvore krvarenje. To može jako da boli. Možete povraćati krv ili imati krvavu stolicu, koja može da bude crne boje i neobično neprijatno se oseća.
Bubrezi
Krvni ugrušci u bubregu se još nazivaju i trombozom bubrežne vene. Obično rastu sporo i imaju ih odrasli. Verovatno nećete ni imati simptome, osim ako se komadić ne odlomi i ne zastane u plućima. Retko, posebno kod dece, može nastati brzo i izazvati mučninu, temperaturu i povraćanje. Tromboza bubrežne vene može da uzrokuje krv u mokraći i ređu potrebu za mokrenjem.
Šta da učinite ako sumnjate na krvni ugrušak?
Posetite svog lekara ili odmah idite na hitni prijem u bolnicu. Ugrušak ume da bude smrtonosan i ne možete sa sigurnošću zaključiti da ga imate dok ne odete na pregled. Lekar vam može dati lek za razbijanje ugruška ili hirurški uvući tanku cevčicu na mesto ugruška kako bi ga otopio.
Saveti za prevenciju krvnih ugrušaka
Postoje načini kojima možete da smanjite šanse za nastanak krvnih ugrušaka. Najbitnije je da održavate zdravu telesnu težinu, pravilno se hranite i vežbate. Takođe:
- nemojte dugo da sedite ili ostajete u jednom položaju, posebno nakon dugog putovanja u avionu ili operacije
- ako puno sedite, ustanite i pokrenite se barem svakih nekoliko sati, te protegnite noge i ruke dok sedite
- proverite da li vam uske kompresijske čarape ili odeća mogu pomoći u boljem protoku krvi
- pitajte svog lekara da li treba da uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi koji se nazivaju antikoagulansima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.