Kako da proverite šta zapravo jedete?

Besplatna aplikacija „Nutri-skener“ i sajt Šta jedem? pružaju pregršt informacija o prehrambenom proizvodu jednostavnim ukucavanjem naziva proizvoda ili skeniranjem bar-koda.

Osim nutritivne vrednosti i sastava proizvoda, sajt pruža uvid u to da li je proizvod pogodan posnoj, veganskoj, islamskoj, bezglutenskoj ili ishrani bez aditiva. Takođe, sadrži kratko objašnjenje prehrambene namene svih onih E-šifri i različitih brojeva koji se mogu naći na pakovanju, a čije je značenje potrošačima često nepoznato.

“To su podaci koji se i inače nalaze na deklaraciji proizvoda, ali u mnogo pristupačnijoj formi, koja je bliska običnom potrošaču. On sad ne mora da traži svoj maternji jezik na pakovanju, koje je preopterećeno informacijama”, istakao je idejni tvorac ovog projekta i diplomirani inženjer prehrambene tehnologije biljnih proizvoda Miroslav Otašević.

Kada je reč o integralnim proizvodima, kao i proizvodima sa niskom količinom kalorija ili mlečnih masti, veoma je teško utvrditi koliko su ti proizvodi stvarno zdravi.

“Danas se prave proizvodi prilagođeni marketinškim potrebama potrošača, a ne njegovim nutritivnim potrebama. Industrija logistički deluje na potrošača kroz razne reklame tako da ga ubedi da ono što jede ima lep ukus. Ako je neko na dijeti, stalno bombardovan sloganima poput sir od nula odsto mlečne masti, on će pomisliti da taj sir mora da je dobar”, rekao je osnivač sajta.

Sir bez mlečne masti sastoji se iz proteinskog matriksa mlečne strukture koja je na pakovanju, uglavnom, nepoznata. Takođe, na deklaraciji nije dostupna informacija koliko je tih bakterija mlečno-kiselinskog vrenja stvarno iz prirode ili je unapređeno nekim GMO inženjeringom.

“Sir od nula odsto mlečne masti nije sir, to je konfekcija. Trenutni zakon dozvoljava da proizvodi, poput biljnih mleka ili sireva, nose nazive “mleko”, “sir” i slično, iako nemaju nikakve veze sa onim što potrošač podrazumeva pod tim pojmovima”, rekao je Otašević.

Što se tiče integralnih proizvoda, da bi keks bio tako deklarisan, on mora sadržati minimalni procenat vlakana koji učestvuju u energetskoj strukturi, što se može lako proveriti na sajtu Šta jedem.

“Da biste mogli da vidite koji proizvod je zaista integralan, prvo pogledajte nutritivnu tabelu proizvoda deklarisanu na 100g, zatim broj grama vlakana pomnožite sa četiri, a dobijeni iznos podelite sa brojem kalorija. Kada rezultat pomnožite sa 100, dobićete jasnu smernicu. Što je dobijeni broj veći od 1,5 proizvod je zdraviji, odnosno “integralniji”. Ukoliko je broj manji od 1,5, proizvod ne spada u kategoriju integralnih. Kada pročitate određene deklaracije shvatite da mnogi proizvodi nisu čak ni u opsegu koji će ih kvalifikovati kao integralnog, što je u direktnoj vezi sa tim, da se prehrambeni proizvodi danas ne prilagođava kvalitetu u cilju namirivanja nutritivnih potreba potrošača nego namirivanju njegovih shvatanja”, objasnio je Otašević.

Pored toga na sajtu se nalaze i informacije po pitanju gramaže proizvoda, kao i tri boje koje označavaju da li je proizvod van okvira preporučenog dnevnog unosa po vodiču zdravstvene organizacije.

“Ako je keks koji ste kupili iznad okvira preporučenog dnevnog unosa, obeležen je crvenom bojom, ako je u okviru zelenom bojom, dok je plavom bojom obeleženo ono što je ispod opsega preporučenog dnevnog unosa.Samim tim možete odmah da znate da li je proizvod masan, sladak ili je previše slan, kao i koliki je odnos masti, proteina ili ugljenih hidrata ukoliko uzmete dva keksa ili pojedete celu kutiju”, istakao je Otašević.

Takođe, ono što je u sklopu sastava proizvoda često diskutabilno, jeste šta se stvarno podrazumeva pod pojmom prirodno identične arome.

Svaka prirodna aroma ima svoju hemijsku strukturu, dok je prirodno identična aroma ista ta struktura koja se, u ovom slučaju, sintetizuje veštački.

“Kad na pakovanju piše aroma limuna, to je supstanca koja miriše kao eterično ulje limuna i možda ima ukus kao limun, ali vi kao konzument, ne dobijate informaciju koja je klasa jedinjenja u pitanju, da li je kompleksna, da li je metabolitički prihvatljiva za organizam i, što je najbitnije, da li vaš organizam može da svari tu supstancu”, istakao je Otašević.

Naravno, nemoguće je da posle jednog nekvalitetnog prehrambenog proizvoda dođe do nekog vida zdravstvenog šoka, ali ako se godinama konzumiraju rizični proizvod može da dođe do velikih destrukcija zdravlja.

“Upravo suština našeg projekta jeste da, u cilju javnog zdravlja i higijene ishrane, kao potrošači počnemo da se edukujemo, kako bi uvek znali šta konzumiramo”, zaključio je Otašević.