Kako da razlikujete benigne od malignih promena na koži?

„Melanom je zloćudni tumor melanocita, ćelija kože koje proizvodi pigment melanin čija je uloga zaštita ćelija kože od prekomernog ultraljubičastog zračenja. To je i razlog zašto koža potamni kada se izložimo suncu”, objašnjava za portal N1 prof. dr Lidija Kandolf.

„Melanin se stvara s ciljem zaštite genetskog materijala kože i sprečavanja daljeg trajnog oštećenja kože u obliku gubitka elastičnosti, stvaranja pigmentacija i različitih izraslina na koži, pa i malignih tumora. Nažalost, zbog nepotrebnog i neopreznog izlaganja suncu, sam genetski materijal melanocita se tokom godina menja i moguća je pojava genetskog oštećenja i u njima, što melanocite pretvara u maligne ćelija koje se nekontrolisano dele i dobijaju sposobnost da napuste kožu i putem limfnih i krvnih sudova stignu do limfnih čvorova i unutrašnjih organa – odnosno metastaziraju”, objašnjava Kandolf.

Važnost rane dijagnoze melanoma

Lidija Kandolf naglašava da ako melanom nastane, ali ga mi primetimo i javimo se lekaru u fazi kada je tih malignih ćelija malo i kada se one nalaze u najpovršnijim delovima kože (u epidermu, takozvani melanom in situ), jednostavnom hirurškom procedurom u lokalnoj anesteziji koja traje manje od 15 minuta, može se ukloniti melanom i trajno rešiti problem.

„Međutim, ako su ćelije prošle ispod bazalne membrane kože i došle u kontakt s krvnim i limfnim sudovima i pritom dobile sposobnost da uđu u njih i metastaziraju, melanom dobija mogućnost širenja na limfne čvorove i unutrašnje organe. Ta verovatnoća se povećava s debljinom tumora, što je mera količine malignih ćelija i broja različitih mutacija u njima. Ako je ona veća od četiri mm ili ako su ćelije već dospele u limfne čvorove, postoji rizik od povratka bolesti”, navodi sagovornica.

Prema njenim rečima danas znamo da primena savremenih lekova koji aktiviraju imuno sistem za borbu protiv ćelija melanoma ili lekova koji ciljaju na mutaciju u ćelijama melanoma, mogu da smanje rizik za vraćanje bolesti i njeno širenje za 50 posto i tako spreče nastanak metastaza.

Važnost pregleda kože

Kandolf dodaje takođe da se rizik od širenja melanoma povećava s debljinom tumora.

„Naša je odgovornost da sami obratimo pažnju na kožu i ako primetimo neobičnu promenu na koži koja nalikuje na mladež, ali ima nepravilne rubove, više boja, ako se povećava tokom vremena i menja, ili primetimo novi čvor na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec – potražimo pomoć dermatologa, obavimo dermoskopiju i uklonimo takvu promenu ako je to lekar predložio kako bismo proverili da li se radi o melanomu ili nekoj drugoj vrsti raka kože, ili je u pitanju samo neki dobroćudni tumor”, savetuje.

„Za ljude koji imaju preko 50 različitih promena na koži dobro bi bilo da se obrate dermatologu preventivno, radi dermoskopije i pregleda svih ovih promena kako bi se utvrdilo ima li nekih koje su sumnjive, ali i radi saveta o daljim kontrolama ako su potrebne”, ističe doktorka.

Kako razlikovati benigne od malignih tumora kože?

Kako kaže Kandolf, najvažnija razlika između dobroćudnih i zloćudnih promena je činjenica da se zloćudne promene neprestano menjaju i rastu.

„Dakle, ako neko primeti da se na koži pojavila nova promena koja raste i menja se u obliku, boji, rubovima i raste iz meseca u meseca, vreme je da se osoba obrati dermatologu kako bi se napravila dermoskopija i procenilo  da li je reč o nečem bezazlenom ili je potrebno ukloniti tkivo i poslati ga na histopatološku analizu radi utvrđivanja precizne dijagnoze”, savetuje doktorka.

Karakteristike melanoma u ranoj fazi

Za melanom je karakterističan nepravilan oblik u ranoj fazi, više boja od svetlosmeđe do crne, a kasnije lako krvari, dok se druge vrste karcinoma kože karakterišu i stvaranjem sitnih ranica koje zarastaju i ponovo se otvaraju.

„Dobroćudne promene mogu da budu fibromi (tzv. viseće bradavice) koje su često na vratu, pazusima i preponama, keratoze koje se prepoznaju kao hrapave izrasline čiji površinski deo može da otpadne najčešće leti zbog znojenja ili angiomi koji se prepoznaju kao crvene sitne izrasline. Za precizno razlikovanje radi li se o dobroćudnoj ili zloćudnoj promeni, potrebna je dermoskopija kojom se koža uvećava radi boljeg uvida u strukture kože”, ističe.

Uzroci nastanka melanoma

Prema rečima dermatološkinje, da li će melanom nastati, zavisi od našeg porodičnog nasleđa, da li nam je koža svetla, da li imamo velik broj mladeža u porodici i da li je neko u našoj porodici imao rak kože.

„S druge strane, to zavisi i od toga koliko smo se izlagali suncu prvenstveno u detinjstvu, ali i u odrasloj dobi, da li smo izgoreli na suncu i da li smo čitavog života hteli da imamo taman ten koji nije naš prirodan pa smo jednom ili godinama išli u solarijum.

Na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo da promenimo navike i prestanemo nepotrebno i neoprezno da se izlažemo suncu i solarijumu. Ukratko, važno je ne sunčati se”.

Dodaje da je boravak i odmor u prirodi i fizička aktivnost jako važna za zdravlje dok sunčanje radi tamnog tena ne donosi nikakvu korist za naš organizam. Zbog toga se preporučuje boravak napolju, ali je važno obući se, nositi kapu, naočare, a na otkrivene delove naneti preparate za zaštitu od sunca. Boravak na suncu bez odeće, tj. u kupaćim kostimima treba izbegavati.

„Neki borave bez odeće na suncu pod izgovorom da je to nužno zbog održavanja vitamina D. Međutim, za dovoljnu koncentraciju vitamina D koja je takođe jako važna za zdravlje, dovoljan je boravak od 15 minuta napolju u kratkim rukavima i nije potrebno sunčanje”, zaključuje prof. dr Lidija Kandolf.