Kako da se ne obazirete na to šta drugi misle o vama?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Недавно сам био на пијаци и пролазио сам поред две жене које су се нешто препирале око нечега, а разговор је полако прелазио у свађу. Трећа жена, види се да се добро знају, у намери да их помири, добронамерно им је рекла: престаните, немојте се свађати, људи вас гледају. Од овог "људи вас гледају" одавно нисам ништа паметније, мудрије и тачније, чуо.
   Некада је тако било, перцепција околине о нама је била најбољи критеријум и оријентир за смислени живот, са смислом, и подношљив живот, у којем се пазило на своје поступке и водило рачуна о својим поступцима.Ово што нам аутор у овом напису саветује је застрашујуће, и ако би тај савет прихватили, последице би биле страшне. Мислим да су и дивље звери у шуми одговорније у свом понашању него ово што аутор саветује.
   Наравно да човек не треба да живи искључиво бринући шта други о њему мисле, али је неопходно да живи поштено, честито, морално, да буде правичан у свему, па ће то други људи и његова околина ценити.

2. "Kako da se ne obazirete na to šta drugi misle o vama? "…. Lepše rečeno: Ne dozvolite da drugi odlučuju o vašoj sudbini. E, to. Razumete? I ja.

3. Pročitao sam ovaj tekst, u nameri da ga shvatim ozbiljno, jer u Danasu se obično mogu pročitati vrlo dobri i zanimljivi tekstovi na slične teme.
   eđutim, negde na pola teksta sam shvatio da ovaj tekst nije dostojan takve pažnje. Ok, ovo je autorsko delo, autor je izneo svoje mišljenje, možda više ili manje stručno, ali svakako lično – to mi ne smeta.
   Ne slažem se uvek ni sa ostalim tekstovima, ali bar dopuštam da me intrigiraju ili da porazmislim zašto pričaju to što pričaju – pošto se služe nekim objektivnim razmišljanjem ili prosto prate valjan logički proces, pa mogu nešto iz njih naučiti.

   Pisanje za medije i javnost nosi odgovornost – svakim javnim tekstom se promoviše nekakav stav, znanje (ili neznanje), saradnja ili svađa. Mediji bi morali promovisati pozitivne vrednosti, znanje, profesionalizam, objektivno iznad subjektivnog.

   Ali ovaj tekst je samo jedno lično mišljenje, potkrepljen nepravilnim logičkim zaključivanjem i baziran na samo-postavljenim premisama.
   Npr: "Onaj koji ne daje sebi, ne može davati ni drugima, onaj koji ne voli sebe, ne može voleti ni druge." – ovo je premisa kojom nas autor ubeđuje u ispravnost svog stava, ali to je ustvari u istom momentu upravo njegov stav. Gde je dokazano, pokazano da je ta premisa tačna? Ako znam za jedan izuzetak od tog "pravila" (a srećom znam), onda cela priča pada u vodu, je l tako? Ima još bar 5-6 takvih teza u tekstu.

   Osnovna ideja je ok – ne budite rob drugima – to je jednako zdravo kao i nemati zavisnost od alkohola ili nečeg drugog, ali kao lek se ovde savetuje – budite "rob" sebi i bićete "stalno nasmejani"? Malo sutra. Plus, sama ideja je osakaćena lošim zastupanjem.

   Takođe mi smeta pozivanje na nauku, tj "prostu fiziku", radi izvlačenja lažnih paralela. Ne, avion čak i neće"mnogo brže i lakše" leteti kad ima "manje putnika". Leteće jednako brzo i lako, ali sa nešto manjom potrošnjom goriva. Da nema putnika niti tereta UOPŠTE – onda bi već leteo značajno lakše, ALI – onda bi izgubio svoju osnovnu svrhu.
   Svakako ne bi trebalo da izgubimo svoju svrhu pokušavajući da uštedimo nešto goriva.

4. Tekst nije zlonameran ali se prepoznaje da pisac nije bas najbolje birao reci da iskaze svoju misao.

   Bitno je kako se ponasate pred drugima ali je bitno i da budete svoji.

5. A kome nije jasno iz teksta kako to treba da izgleda, neka pogleda na You tube-u nase stare i nove poslanike, navijace, kriminalce, sponzoruse, estradu, narcisoidne tinejdzere, "Parove" ili slicno, koji se ne obaziru bas ni na sta.

6. Nije sve tako jednostavno.Razumem sta tekst porucuje, ali to ne ide bas takoTacno je da je svaki covek jedinstven i da je normalno da tezi svom samoispoljavanju.Na tom putu ne bi trebalo da povredjuje druge,ali ni da slusa stalno neodobravanja i kritike.Zapravo,zavisi od koga te kritike dolaze.Ljudi su mahom povrsni, zavidni I bave se tudjim zivotima,ali nisu svi takvi.Postoje dobri ljudi, a pod dobrotom podrazumevam da u coveku bez obzira na sve okolnosti opstaje ono netaknuto jezgro normale.Nije to neki nametnuti moral,vec unutrasnji osecaj ispravnog.

7. Po želji autora, ovaj zadihano ispričan tekst valja završiti zaključkom da ga ne treba uzimati zdravo za gotovo jerbo je on samo jedan mladalački trening za oslobađanje sramežljivih i uplašenih…