Dugi letnji dani i tople večeri, pored toga što ljudima omogućavaju duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, sa sobom nose i određene neugodnosti poput susreta sa različitim insektima koji su u ovo doba godine najaktivniji – a to su komarci, krpelji, pčele, ose, stršljeni, bumbari.
Ove godine dolazak leta u naše krajeve propraćen je velikom vlagom i količinom padavina koje pogoduju razmnožavanju insekata, pre svega komaraca.
Početni kontakt sa insektom može biti bolan i praćen je reakcijom na otrov koji u kožu ulazi kroz usta ili žaoku insekta.
U najvećem broju slučajeva ubodi i ujedi insekata izazivaju blaže reakcije, koje prolaze u roku od par sati ili dana, ne ostavljajući posledice.
Međutim, u nekim slučajevima, kod posebno osetljivih osoba, ubod pčele, ose ili stršljena može izazvati jače alergijske reakcije koje mogu biti opasne po život, dok su komarci mogući prenosioci različitih zaraznih bolesti poput groznice Zapadnog Nila i sl. Takođe, ujed zaraženog krpelja može dovesti do Lajmske bolesti, koja, ukoliko se na vreme ne uoči i ne leči, može imati ozbiljne posledice.
Kontakti sa insektima se ne mogu u potpunosti izbeći i svako od nas može biti uboden ili ujeden. Osobe koje provode više vremena na otvorenom, naročito u ruralnim i šumovitim sredinama, su u većem riziku od ovih neprijatnih situacija, a kod dece i starijih osoba se češće javljaju ozbiljnije reakcije na ujede i ubode.
Pridržavanjem nekih osnovnih saveta možete znatno smanjiti rizik i zaštititi sebe i svoje najmilije od uboda i ujeda insekata:
* Izbegavajte blizinu mesta na kojima se insekti razmnožavaju i roje – stajaće vode u prirodi (bare, močvare, kanali i sl.) ili dvorištima (bazeni, česme), cvetajuće bašte, kompost, kante i kontejnere za smeće.
* Izbegavajte da prolazite ili boravite blizu gnezda insekata – veća je verovatnoća da će vas insekti napasti ukoliko se osete ugroženim, tako da je veoma važno ne dirati njihova gnezda. Mesta gde insekti najčešće prave svoja gnezda i košnice su trulo drveće, panjevi, stare automobilske gume, kante i kontejneri za smeće, ili su ona ukopana u zemlju.
* Ispraznite posude i isušite nepotrebne barice u vašem dvorištu ili okolini kuće.
* Postavite zaštitne mreže na prozore i vrata od dvorišta/terase, i redovno proveravajte njihovo stanje.
* Uklonite gnezda i košnice insekata, naročito u blizini mesta gde deca borave i igraju se. Gnezda nikada nemojte uklanjati sami, već zatražite pomoć stručnjaka za dezinsekciju!
* Pažljivo uklonite i sve mrtve insekte jer su njihove žaoke opasne i nakon što insekt ugine.
U većini zemalja, kao i u našoj, najčešće se preporučuje upotreba repelenata koji sadrže N,N-dietil-m-toluamid kao aktivni sastojak i koji se aplikuju direktno na otkrivene delove kože.
Takođe su u opticaju i preparati koji sadrže potpuno prirodne sastojke poput ulja citronele i eukaliptusa, lavande, geraniol i sl. koji se mogu u vidu losiona, sprejeva, maramica i sl. nanositi na kožu ili biti sastojak narukvica koje se nose oko ruku ili nogu.
Prilikom kupovine svih ovih proizvoda morate, pored njihove efikasnosti, uzeti u obzir i njihovu potencijalnu škodljivost i koristite samo repelente registrovane od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Kako biste rizik od upotrebe različitih repelenata sveli na minimum, poželjno je da se pridržavate sledećeg:
* Pre kupovine repelenata, a naročito kada su vaša deca u pitanju, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom koji vam mogu preporučiti sredstvo najmanje rizično po vas ili po vaše dete, zavisno od njegovog uzrasta.
* Pre upotrebe detaljno proučite i pridržavajte se uputstva o korišćenju.
Naročito obratite pažnju na:
* starosnu granicu iznad koje je upotreba dozvoljena,
* vrstu insekata koje odbija,
* maksimalan dozvoljeni broj nanošenja u toku dana (za repelente koji se nanose na kožu ili odeću).
Šta da uradite ukoliko vas je ubo insekt?
* Uklonite žaoku nežnim pokretima tupim predmetom (npr. tupom stranom noža). Ovo je važno učiniti što pre, pošto žaoka nastavlja da ispušta otrov dokle god je u koži.
* Mesto uboda isperite vodom i sapunom.
* Postavite hladnu oblogu (npr. led obmotan tkaninom) na mesto uboda, kako biste umanjili bol i otok, koji najčešće nastaju. Držite oblogu najmanje 10 minuta, i nikada ne stavljajte led direktno na kožu.
* Ukoliko je moguće izdignite ubodeni tela, kako bi se otok smanjio.
* Nemojte se češati, jer na taj način povećavate rizik od nastanka infekcije.
* Nakon pojave lokalnih promena, potrebno je da u narednim satima pažljivo pratite opšte stanje, kako biste na vreme uočili eventualnu pojavu ozbiljne alergijske reakcije.
* Izbegavajte nanošenje preparata iz kućne radinosti (poput sirćeta ili sode bikarbone) na oštećeni deo tela.
* U slučaju da primetite simptome i znake ozbiljne alergijske reakcije, ili ukoliko ste ubodeni u usta, nos, ždrelo, ili ste opasnog insekta progutali ili udahnuli, pozovite službu hitne medicinske pomoći (194).
Većina ujeda i uboda se zaceli nakon nekoliko dana. Pratite znakove moguće infekcije i obavezno se obratite lekaru ukoliko vam se stanje pogorša ili se rana ne zaceli ni posle par sedmica. Ukoliko u danima posle ujeda uli uboda insekta osetite simptome slične gripu, obratite se vašem izabranom lekaru.
Simptomi
Neki ljudi ne primećuju insekte i nisu svesni ugriza ili uboda dok se ne pojavi neki od sledećih simptoma i znakova:
- otok,
- crvenilo,
- bol u oštećenoj koži ili mišiću,
- svrab,
- osećaj vrućine na ili oko mesta uboda ili ujeda,
- utrnulost ili peckanje u pogođenoj zoni.
Kozmetika i hrana privlače insekte
Izbegavajte korišćenje kozmetičkih preparata (parfema, krema, mleka za telo) i proizvoda za ličnu higijenu (sapuni i sl.) sa jakim mirisima, jer oni privlače insekte. Miris hrane takođe privlači insekte. Slatkiši, sladoled, voće, zaslađena pića, lubenica i tunjevina samo su neke od vrsta namirnica primamljivih insektima. Budite pažljivi kada konzumirate ove i slične namirnice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.