Kako da vam konobar ne pljune u tanjir?

Kada je umesno i opravdano vratiti porudžbinu kao nezadovoljan gost restorana i kako to učiniti, a da ni kod koga ne probudite želju da vam pljune u novo jelo koje poručite umesto onog koje nije zadovoljilo vaša očekivanja? Ovim pitanjima se u svom nedavno objavljenom članku bavio britanski Gardijan, koji je tim povodom konsultovao neke profesionalce iz oblasti ugostiteljstva.

Iako im se mišljenja ne poklapaju uvek do kraja, saglasni su da jelo treba vratiti ako su meso, jaja ili morski plodovi nedovoljno termički obrađeni, ako mu nedostaju glavni sastojci ili ako zajedno s njim dobijete i „bonus“ u vidu predmeta, kose ili čak „sićušnih životinjica“. Možete se požaliti i da vam hrana ili piće nisu dovoljno topli, ali samo pod uslovom da za to niste sami krivi jer ste previše dugo oklevali da počnete sa obrokom.

Ben Šemeš je sa svojom partnerkom Emili van Lun otvorio restoran u Sidneju, a prigovore gostiju deli na „dobre, loše i smešne“. Jednom mu je, kako je rekao, gost poručio biftek, a kada ga je pitao kako želi da bude pečen, rekao je „po izboru kuvara“. „Nakon što je dobio slabo pečeni biftek kao iz priručnika, vratio je porudžbinu i rekao da ne može da shvati zašto ga je kuvar tako spremio i da li može da dobije novi.“ Pošto ne voli da se konfrontira, Šemeš je prepustio drugima da reše neprijatnu situaciju, ali je poručio da „ako neko plaća za nešto što smatra nejestivim, treba da bude slobodan da izrazi svoje mišljenje“.

Ukazao je i da uvek može da dođe do greške kao što se jednom njemu dogodilo, pa u špagete sa jastogom nije stavio jastoga, te da restoranu uvek treba pružiti priliku da reši problem.

Linzi Martin iz Škotske, konobarica i menadžerka kafića, koja je gotovo dve decenije radila u ugostiteljstvu u Australiji, kao najbizarniju primedbu u svojoj karijeri je izdvojila onu da su čokoladni brauni „prosto previše čokoladni“. Jedna od zamerki na koju je nailazila bezbroj puta jeste i da kafa nije dovoljno topla, što je iskomentarisala da „ključalu vodu ne možemo da učinimo toplijom“. Rekla je da joj je naročito smešno kada gosti dignu galamu i stavljaju primedbe tek kada završe sa jelom da bi izbegli da plate račun.

Njena preporuka je da kada ste nezadovoljni nekim jelom u restoranu, kao zamenu ne naručujete isto jer ćete dresing i soseve dobiti iz istih dnevnih zaliha, pa postoji mogućnost da ukus bude isti, a vi ponovo nezadovoljni.

Veteran u ugostiteljstvu Dejv Hinriš, koji je takođe iz Škotske, smatra da gost treba da se požali ako hrana nije dobro pripremljena, ako se jela ne poklapaju sa onim navedenim u jelovniku i ako je jelo začinjeno do granice neizdržljivosti. Kaže da kao gost nema problem da iznese primedbe, ali uvek na „učtiv i profesionalan način“.

I njega kao Martinovu najviše nerviraju ljudi koji pojedu sve, pa se onda žale na ukus i kvalitet. „Nedavno mi je bio jedan par koji su tek kada su sve pojeli, rešili da sve kritikuju i tražili su povraćaj novca.“

Nikolas Džordan, koji piše o hrani, protivnik je da se porudžbina vraća i smatra da ako nešto nije po njegovom ukusu, to je pre stvar subjektivne ocene nego greške kuvara. Jedino na šta se treba požaliti jeste „prisustvo nekih stranih predmeta“ u vašem jelu kao što je „znate, ljudski zub ili lego-kockica“.

„Kada posetimo neki novi restoran, prijatelji nas pitaju da li je dobar i ako u tim restoranima probamo nešto što nije po našem ukusu, smatramo da su bez veze. Ako bi možda bilo više nijansi i razumevanja subjektivnosti, svi bismo bolje poznavali sopstveni ukus“, smatra Džonson.

Kaže da saoseća s restoranima koji pokušavaju da izađu u susret različitim ukusima, pa nakon što se pojave negativne kritike onlajn, kuvari jure da menjaju jelovnik da bi na kraju opet naleteli na čitav niz novih pritužbi. „Neki ljudi se požale da su jaja previše rovita, pa se recept promeni. Onda, pak, ljubitelji rovitih jaja budu nezadovoljni.“