Kako Danska planira da do 2050. postane ugljenično neutralna zemlja

Time je ovaj plan postao ambiciozniji od ciljeva Evropske unije, koji predviđaju smanjenje emisija za 40 odsto do 2030.

Danska agencija za energetiku prošle nedelje procenila je da je u narednoj deceniji realno očekivati smanjenje emisija za 44 odsto, ukoliko se ne preduzmu još odlučnije mere, dok je premijerka, Mete Frederiksen, u javnom obraćanju u ponedeljak izjavila da novi dogovor ne garantuje postizanje postavljenog cilja, ukoliko se ne investira u razvoj tehnologija i rešenja koja će dovesti do umanjenja emisija.

Donosioci odluka Danske složili su se i oko izgradnje prvih zelenih energetskih ostrva u svetu. Jedno bi trebalo da bude izgrađeno na veštačkom ostrvu u Severnom moru i moglo bi da bude povezano sa Holandijom, dok bi drugo bilo na danskom ostrvu Bornholm u Baltičkom moru, sa mogućnošću povezivanja sa Poljskom, čime bi se otvorio potencijal za izvoz čiste energije u susedne evropske zemlje, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Dodatno, vlada će na godišnjem nivou sastavljati Klimatski akcioni plan sa konkretnim merama za redukciju emisija ugljen-dioksida u sektoru električne energije, transportnom, poljoprivrednom, industrijskom, građevinskom, kao i kod upotrebe zemljišta i u šumarstvu, a ulagaće se i u energetsku efikasnost, navodi se na veb stranici danskog Ministarstva za energetiku, komunalije i klimu.

Dogovor treba da omogući da upotreba obnovljivih izvora energije u sistemu grejanja bude ekonomski povoljnija od fosilnih goriva.

Planira se i postavljanje novih stanica za punjenje električnih vozila, kao i uvođenje mera koje će osigurati unapređenje energetske efikasnosti u industrijskim procesima.

Novousvojeni zakon podrazumeva da vlada na svakih pet godina postavi nove, pravno obavezujuće ciljeve za narednih deset godina, a sve sa namerom da do 2050. Danska postane ugljenično neutralna zemlja.