Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji

Međutim, i pored pandemije kovida-19, crne brojke koncentracija PM, SO₂, NO₂ i drugih polutanata nisu bile ništa blaže, naprotiv, ponovo su beležile rekorde.

No, iako se često kaže kako je statistika kvarljiva kategorija, podaci o koncentracijama pojedinih štetnih i kancerogenih materija u vazduhu neminovno Srbiju svrstavaju u sam negativni vrh evropskih, ali i svetskih zemalja u ovom pogledu.

Shodno tome, dok se nadležni organi prave nemoćni kada treba rešavati problem lošeg vazduha koji njihovi građani svakodnevno udišu, i zbog toga nekad i obolevaju i stradaju, moja ideja je bila da  od tih istih građana saznam njihove stavove o ovom problemu.

U sklopu svog master rada Nenad Spasojević realizovao je istraživanje javnog mnjenja, težeći da dobije odgovore od građana iz svih krajeva Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je problem ovog istraživanja nacionalan.

Istraživanje je realizovano od 1. do 13. avgusta 2020. godine, odnosno dva meseca pred početak grejne sezone u Srbiji kada su koncentracije zagađenja daleko najveće, čega smo svedoci i ove zime, a rezultate je Spasojević objavio na portalu Klima101.rs.

Kako se građani informišu o zagađenju?

Čest problem informisanja o ovoj temi bio je među prvim pitanjima u istraživanju, a građani su istakli da su im mediji – 31,7 odsto i društvene mreže – 28,9 odsto među primarnim izvorima. I dok standardni mediji često zanemaruju ovu temu, društvene mreže kao mnogo viralniji mediji u sprezi sa deljenjem sadržaja sa pojedinih aplikacija dobijaju sve veći primat.

Takođe, aplikacije (AirVisual i AirCare), koje prati 14,2 odsto ispitanika, pokazuju trend rasta popularnosti kod građana, dok je sajt Agencije za zaštitu životne sredine daleko manje posećen.

Zagađenje vazduha kao problem se ne može sakriti i građani smatraju da je vazduh ne samo zagađen, nego mu i po pitanju kvaliteta daju veoma negativne ocene. Naime, ogromna većina od čak 84,5 odsto njih smatra da je vazduh u celokupnoj Srbiji zagađen ili prekomerno zagađen.

Sivilo neba nad Srbijom na pravcu ovog procenta pokazuje i činjenica da 86,5 odsto građana ističe da je u mestima njihovog stanovanja vazduh takođe zagađen.

Zato ne trebaju ni da začude veoma loše ocene koje građani daju u pogledu kvaliteta vazduha na skali od 1 do 5.  Dominiraju ocene 1, 2 i 3, dok je prosečna ocena ispod proseka za ovu skalu i iznosi veoma loših 2,37.

Ovakvi stavovi pokazuju da građani u Srbiji i te kako uviđaju problem sa kvalitetom vazduha koji udišu, te ga, pošto se često može videti i osetiti, sa razlogom ocenjuju kao izrazito loš.

Kako građani ocenjuju rad nadležnih organa?

Jedno od glavnih pitanja je gde su i šta rade nadležne institucije koje su svakako među najodgovornijima što trenutno stanje nije bolje. U skladu sa zimskim snom u koji su očito upali, organi poput Agencije za zaštitu životne sredine, resorna ministarstva, kao i nadležni na lokalu nisu od strane građana dobili  pozitivne ocene za svoj rad.

Kada je u pitanju transparentnost u izveštavanju o kvalitetu vazduha, ogromnih 84,8 odsto građana smatra da odgovorni ne rade svoj posao na adekvatan način. Ništa bolje ne stoje i kada je u pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha, jer 72,9 odsto građana smatra da nadležni organi ne rade dovoljno. Još 21,9 odsto ispitanika smatra da nadležni rade svoj posao, ali da pored toga ipak nema vidljivih rezultata njihovog rada s obzirom na to da je problem i dalje u velikoj meri prisutan.

Prema ovim stavovima, nadležni organi imaju pune ruke posla, a biće im potrebno mnogo rada kako bi negativnu sliku o sebi popravili u javnosti.

Uticaj na zdravlje

Građani su vremenom verovatno povezivanjem različitih izvora saznanja došli do zaključka koliko je negativno delovanje koje zagađenje ima po njihovo zdravlje. Tako u prilog tome stav tri četvrtine ispitanika je da aerozagađenje u velikoj meri utiče na zdravlje građana.

S druge strane, kada su konkretni zdravstveni problemi u pitanju, među najčešćima građani su istakli: probleme sa disanjem i sa njima povezane astmu i bronhitis, kardiovaskularne probleme i drugo.

Ako ovaj problem povežemo sa aktuelnom pandemijom virusa kovid-19, svakako da su građani sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima među najugroženijima, te su u mnogim naučnim radovima u prethodnoj godini prikazani podaci koji povezuju zagađen vazduh sa većim rizikom od smrti usled kovida-19

Koje izvore zagađenja građani Srbije ističu kao najvažnije?

Kao najveće zagađivače vazduha građani u Srbiji u najvećoj meri sa 30,6 odsto, ističu da su to fabrička postrojenja. Što se tiče ostalih izvora, među vodeće svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta, međutim svega 14,6 odsto njih vidi taj izvor kao najznačajniji.

Iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, svakako najveći izvor zagađenja, ne treba da nas začudi ovakav redosled najvećih zagađivača u odgovorima građana.

Naime, velika ložišta u vidu fabričkih postrojenja i termoelekrana decenijama zagađuju vazduh u Srbiji i građani su stvorili sliku o njima koja je iskazana i u ovim odgovorima.

Ono što je neminovnost, jeste da problem sa individualnim ložištima i termoelektranama predstavlja veoma veliki izazov za državu shodno emisijama. Samim tim će i proces rešavanja ovog problema zahtevati mnogo ulaganja, ali i vremena dok se ti problemi ne reše.

Kako je grejna sezona period kada je zagađenje najizraženije, zanimljivo je istaći podatke i o načinu na koji građani Srbije zagrevaju svoje domove.

Dva energenta, drva i ugalj, koja u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, istovremeno su i najzastupljenija u našoj državi, pa se tako 41,8 odsto ispitanika greje koristeći ova goriva. Odmah za njima je centralno grejanje na koje se greje 28 odsto ispitanika, dok su ostali energenti očito za građane u Srbiji skupi, a samim tim su i daleko manje zastupljeni.

Visok procenat korisnika drveta i uglja pokazuje zašto su individualna ložišta u Srbiji najveći emiteri čestičnog zagađenja, dok su ujedno alternativna, daleko prihvatljivija goriva nedovoljno zastupljena.

Aktivizam građana

Pitanje aktivizma u rešavanju ovog problema donelo je vrlo zanimljive odgovore. Protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo bi spremno da se priključi 30,8 odsto građana, dok nešto manje od ¼ njih sigurno ne bi učestvovalo. Većina od 44,9 odsto građana je neopredeljena, a ta neopredeljenost se može ogledati u razmišljanjima da u Srbiji teško može doći do bilo kakvih promena i da taj proces često predugo traje.

Svakako da ovaj procenat predstavlja veliki ljudski kapital, koji može u narednom periodu dovesti do pozitivnih promena kada je ovaj ili bilo koji drugi ekološki problem u pitanju.

Građani su prepoznali problem zagađenog vazduha, ali je izbor predloga njegovog rešavanja donekle iznenadio. Naime, oni su u velikoj meri istakli odgovore koji se baziraju na okretanju većoj energetskoj efikasnosti.

Tako građani najviše ističu sad takoreći standardnu floskulu – neophodnost većeg ulaganja u ugradnju filtera, a odmah zatim i neophodnost pojačavanja mera energetske efikasnosti i brži prelazak na OIE (obnovljivi izvori energije).

S obzirom na to da su drva i ugalj energenti koje građani najčešće koriste za zagrevanje, pohvalni su i sledeći podaci: Građani podržavaju i prelazak na alternativne energente, akao treće ističu potrebu za omogućavanjem većeg i povoljnijeg korišćenja ekoloških goriva, ali i omogućavanje većih subvencija u proizvodnju energije iz OIE.

Kada sagledamo rezultate, primećujemo da građani uviđaju da je vazduh zagađen, da  šteti njihovom zdravlju, ali i da takođe imaju predloge kako da se situacija popravi. Međutim, očito da će još dugo vetar iznova duvati i nositi zagađenje ako se nadležni organi u međuvremenu ne pokrenu, a građani ne nastave da im i dalje skreću pažnju na problem, u protivnom zagađenje će i dalje živeti sa nama.

Tekst preuzet sa portala Klima101.rs.