Kako gravitacija tera Etnu u more

To je i najviši vulkan u Evropi – izdiže se na oko 3.320 metara nadmorske visine, ali valja reći i da sama visina zavisi od erupcije. Tako je Etna danas za 51 centimetar niža nego 1865.

Etna je i jedan od najaktivnijih vulkna na svetu – gotovo da je u neprekidnoj fazi erupcije. Iako je mnogo puta izazvala veliku materijalnu štetu, Etna se, ipak, ne smatra preterano opasnim vulkanom – pa tako nekoliko stotine hiljada ljudi živi u njenoj senci.

Velika je verovatnoća da ste gore navedene stvari znali; možda ne sve, ali polovinu sasvim sigurno. Međutim, ono što malo ko zna jeste da Etna „klizi“ u Jonsko more već nekoliko decenija, i to 14 milimetara svake godine. Naravno, ovo se ne dešava brzo – istraživači slikovito kažu da se migracija vulkana ka moru odvija sporo, čak nekoliko puta sporije od rasta naših noktiju na rukama!

Geologe je odgovor na ovo pitanje dugo mučio, pogotovo zbog činjenice da bi „kolaps“ Etne direktno uticao na živote miliona ljudi.

„Masivno obrušavanje bila bi katastrofa za ogromnu i gusto naseljenu oblast“, objašnjava Boris Benke, vulkanolog sa Etna opservatorije sa italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju.

A onda se, negde sredinom oktobra, i pojavio odgovor na ovo pitanje, u studiji objavljenoj u časopisu Science Advances. Naime, tim Lorelije Urlaub sa nemačkog Helmholc centra za istraživanje okeana u Kilu, tvrdi da je gravitacija primarna sila koja pomera jugoistočne obronke Etne u more. Oni kažu da magma takođe igra ulogu, ali daleko manje značajnu nego što su mnogi istraživački timovi pre njih mislili.

Kako je nemački tim uopšte došao do ovog zaključka?

Oni su se fokuslirali na jugoistočne obronke planine-vulkana, jer smatraju da je to njegov najmobilniji deo, te su ispod njih postavili podvodne transpondere –  uređaje za bežični prijem i slanje radio ili elektronskog signala. Ovi transponderi su imali senzore za pritisak koji su beležili i najmanju kretnju na obalnom boku Etne. Uređaji su takođe beležili međusoban odnos ti kretnji, što je značilo da je tim mogao da otkrije koliko se bočne strane vulkana pomeraju u odnosu na njegove stabilnije delove. Činjenica da se velike deformacije tj. pokreti dešavaju i daleko od vrha, kojim dominira magma, sugerišu da je gravitacija glavni razlog pomeranja ovog dela Etne.

Neka od pređašnjih istraživanja takođe su išla u ovom smeru dokazivanja da je gravitacija glavni „krivac“. Ona, kao i poslednje koje je objavio tim profesorke Urlaub pokazuju „da konsenzus ide ka pomeranju koje je uzork gravitacije kao dominantnom mehanizmu“, komentariše Urlaub.

Ipak, istraživači poput Benkea upozoravaju da „je teško dati definitivnu sliku ukoliko se metodi koje su autori koristili ne primenjuju tokom mnogo dužeg vremenskog perioda“.

Što se tiče kolapsa dela vulkana u more, podaci do koji je nemački tim došao kažu da je on moguć, ali Uurlaub tvrdi da još uvek nema dovoljno informacija kako bi to stopototno tvrdila. Geolozima je potrebno da nekoliko decenija posmatraju objekat i podatke koje dobijaju prateći ga pre nego što sa sigurnošću naprave razliku između normalnog i brzog klizanja terena.

Trenutno nema indicija da će doći do neposrednog kolapsa padina Etne, ali, s obzirom na činjenicu da ne postoje podaci o nekim sličnim incidentima, ne postoji šansa da se predvidi neko veće obrušavanje boka vulkana. Stoga i ne čudi zašto je Etna jedan od najviše praćenih i proučavanih vulkana na Zemlji!

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs