Kako izbalansirati zdravu ishranu i uživanje?

Jedna stvar koja se stalno provlači kroz razgovore sa osobama o njihovim „problemima sa hranom” jeste da je njihovo ponašanje, kakvo god da je, retko povezano samo sa hranom ili čak jedenjem. Ponekad su njihove ideje o hrani i odnos prema njoj razvijeni kao reakcija na neku traumu ili splet okolnosti nad kojim nisu imali kontrolu, što znači da je njihova trenutna borba ukorenjena u nečemu mnogo dubljem.

Zato uopšte nije od pomoći reći da ljudi većih dimenzija treba „jednostavno da prestanu da jedu toliko” ili da osobe koje se bore sa poremećajem u ishrani treba „samo da jedu sendvič”. Ništa nije uvredljivije od preteranog pojednostavljenja situacija u kojima se ljudi nalaze na tako neozbiljan način.

Neko ko je stalno na dijeti, na primer, možda je u veoma ranom uzrastu stavljen na dijetu i naveden da se oseća kao da nije dovoljno dobar ako nije „mršav”, i tako se stvara osnova za komplikovan, često i problematičan, odnos prema jedenju godinama nakon toga. Hrana je samo jedan od načina na koji određeni problem može da se pojavi u nečijem životu.

Doktorka Lopez ističe da je u radu na odeljenju za intenzivnu negu sretala mnogo pacijenata na samrti kojima dan ranije ni na pamet nije palo da bi tako nešto moglo da im se dogodi. Navodi svoj primer da u tom periodu svog života jeste pokušavala da strogo pazi šta jede, a onda je shvatila „Šta sam propustila dok sam pokušavala da poštujem svoje nepotrebno stroge standarde? Ko bi ikad rekao, „umirem ali bar sam mršav!” Kad čovek to shvati, u pogledu na život – i načinu na koji donosite odluke o hrani – dolazi do promene. Samo jedan život se živi i hajde da nam bude dobro jer sutra možda neće doći za nas. Za mene to znači prihvatanje jedne ture margarita.“

Važno je šta govorimo deci o njihovom telu. Mnogi ljudi su stvorili lošu sliku o sebi ili pogrešan odnos prema hrani zato što su im u detinjstvu govorili da su „gojazni” ili su ih na neki drugi način naveli da se osećaju loše zbog svoje telesne težine.

Savetuje se da pri kontaktu sa mladima uzdržite se od primedbi o njihovoj telesnoj težini ili ishrani. Ako morate da kažete nešto o tome šta neka osoba jede, neka to ne bude povezano sa telesnom težinom i učinite to ljubazno, nikako kritikujući, i to samo ako je neophodno. Nikoga nije briga za vaše netražene komentare o njihovom obroku, zato nemojte to da radite, a nakon takvih reči ostaju velike traume u psihi mladih ljudi.

Danas postoji mnogo dijeta za mršavljenje pune kontradiktornih informacija, kao na primer da su jaja loša, a zatim da su dobra. Bez obzira na sve to, preporuke doktorke Lopez se nikad ne menjaju. Savet je da uvek da je cilj balansirana ishrana uz uživanje u hrani i životu.

Nešto poput jajeta ili avokada nikad ne može da bude loše u ishrani, ali smo kulturološki usmereni da stalno utvrđujemo koje su namirnice ili vrste hrane odgovorne za izazivanje „epidemije gojaznosti” i bolesti. Najbolja ishrana podrazumeva nemodifikovanu i neprerađenu hranu i ne previše procesovanih namirnica. Jedite kad ste gladni i prestanite kad ste siti, i razvijte zdrav odnos prema hrani. Naravno da je važno pogledati nove preporuke i istraživanja koja se vrše. A nekima od nas će biti bolje ako izmene odnos makro hranljivih materija – više ili manje ugljenih hidrata, više ili manje masti. Ali opšta pouka iz ovoga je da ne možete pogrešiti sa minimalno procesovanom, nemodifikovnom hranom – uz poslastice dodate radi ravnoteže.

Najbolja ishrana je ona u kojoj uživate i koje ćete se pridržavati. U prošlosti su postojale su prilično stroge smernice o tome kako zdravi ljudi treba da se hrane i to je izgledalo otprilike ovako: 60 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina i 25 odsto masti.

Međutim, treba shvatiti da nismo svi građeni na isti način i da je najbolja ishrana za nekoga ona koje će se pridržavati celog života. Treba znati da su svi različiti i da treba pronaći ono što deluje za vas. Ne treba siliti sebe i jesti na način koji ne može dugo da potraje i u kom nema uživanja.