Kako izgledaju trenutno dostupni testovi na korona virus?

Zdravstveni stručnjaci iz celog sveta podržali su generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rekavši kako je najbolji način borbe protiv pandemije da se „ispravi krivulja prenosa“ kako bi se sprečio oštar skok u broju slučajeva kao u Italiji i Španiji.

Gebrejesus i drugi stručnjaci slažu se da bi masovno testiranje na COVID-19, bolest koju uzrokuje korona virus, omogućilo da se izoluju pozitivni slučajevi i pomoglo da se identifikuju oni koji su dolazili u kontakt s njima, što bi pomoglo da se smanji dalje prenošenje.

No, kako se radi testiranje i kako to pomaže?

Trenutno dostupni testovi na korona virus

NAAT testovi

Najčešće korišćeni testovi na korona virus jesu testovi na bazi amplifikacije nukleinske kiseline (NAAT), koje preporučuje SZO i koji otkrivaju virus SARS-CoV-2, odgovoran za bolest COVID-19.

Uzorak se obično uzima iz gornjeg respiratornog trakta, koristeći nazofaringalnu tehniku uzimanja brisa – u kojoj se uzorak uzima iz grla i nosa i koji sadrži mešavinu sluznice i pljuvačke.

Uzorci se donose u specijalizovanu laboratoriju i testiraju na SARS-CoV-2, koristeći se obrnutom transkripcijom polimerazne lančane reakcije (rRT-PCR) u realnom vremenu – metoda korišćena da se otkrije prisustvo „specifičnog genskog materijala patogena“.

„Iz uglednih laboratorija, oni [NAAT testovi] veoma su pouzdani“, kazala je za Al Jazeeru Ana Vald, šefica Odeljenja za alergijske i zarazne bolesti na Univerzitetu u Vašingtonu.

Rekla je da je, iako je ta tehnika dobra i ne garantuje nikakva poboljšanja, naprosto „nema dovoljno“.

Proces testiranja može trajati tri-četiri sata, a rezultati su dostupni pacijentima za nekoliko dana u većini država.

Serološki testovi

Serološki test koristi se da se otkriju antitela prisutna u krvnom serumu.

Antitela su proteini koje proizvode bela krvna zrnca da se bore protiv stranih tela, kao što su antigeni.

Prema navodima Univerziteta „Džon Hopkins“, „serum uključuje antitela specifičnih komponenata patogena, koji se zovu antigeni, koje imunološki sistem prepoznaje kao strane i koje napada imunološki odgovor“.

Prema mišljenju autora nedavne studije, koja još nije ocenjena od kolega, serološki testovi mogu pomoći da se otkrije stopa zaraze u zajednici i tako odredi stopa smrtnosti od te bolesti.

Ta studija, takođe, tvrdi da taj test može da pomogne da se identifikuju pojedinci koji su razvili antitela na virus SARS-CoV-2, omogućivši im da služe kao donatori onima koji su trenutno zaraženi bolešću COVID-19.

Neki smatraju da je još prerano reći koliko će tačno efikasni biti serološki testovi u borbi protiv bolesti COVID-19.

„Nije još jasno hoće li oni biti revolucionarni u ovom trenutku“, rekao je za Al Jazeeru Valid Džavaid, direktor Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u bolnici Maunt Sinai (Njujork).

„Serološki testovi govore vam o mogućoj zarazi ili izloženosti u prošlosti, ali ne i da li ste trenutno zaraženi“, kazao je on.

Trenutno su serološki testovi u razvojnoj fazi i za komercijalnu i za nekomercijalnu upotrebu i samo ih „šačica“ država, kao što su Kina i Singapur, koristi za testiranje na korona virus.

Jesu li mogući rezultati za 15 minuta?

Drugog aprila američka Administracija za hranu i lekove odobrila je prvi serološki test koji je razvila biotehnološka kompanija Cellex i koji testira na antitela na korona virus iz krvi iz prsta.

Iz te kompanije tvrde da njihov test može da otkrije ima li osoba COVID-19 za približno 15 minuta.

U većem delu sveta na korona virus testiraju se stariji od 65 godina i teško bolesni pacijenti.

Mnogi ljudi koji imaju blaže simptome verovatno neće biti testirani u državama kao što je SAD, često zbog manjka setova za testiranje.

SZO je preporučio da je, ako osoba bude pozitivna, važno identifikovati one koji su „bili u bliskom kontaktu do dva dana pre razvijanja simptoma i testirati i te ljude“, ali samo one koji pokazuju simptome.

U većini država testiranje na korona virus obavlja se u specijalizovanim laboratorijama i medicinskim ustanovama, kao što su bolnice i klinike.

Međutim, tokom proteklih sedmica neke države, kao što su Nemačka, Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati i Južna Koreja, otvorile su centre za testiranje izvan tradicionalnih bolničkih ustanova.

U Južnoj Koreji mnogi gradovi počeli su da odobravaju testove koji se obavljaju pored puta i hvale ih da su „srezali“ vreme testiranja za otprilike trećinu, dok su istovremeno smanjili rizik od zaraze tim virusom, s obzirom na to da je osoba koja se testira u svom vozilu.

U Bangladešu test košta tri dolara

Ceo proces traje desetak minuta.

„Takozvani drive-through način testiranja (osobi koja je u automobilu uzima se uzorak) razvijen je da se prevaziđe gužva u uzimanju uzoraka“, kazao je za Al Jazeeru Li Hjik-Min s Medicinskog fakulteta Univerziteta Jonsei u Seulu.

„To je dobro rešenje za brzo uzimanje uzoraka. U Južnoj Koreji uzimanje uzoraka oduzima previše vremena zbog biosigurnosnih pitanja da se zaštiti zdravstveno osoblje. Dakle, ne možemo napraviti dovoljan broj testova čak i s ranim proširenjem laboratorijskog kapaciteta“, dodao je.

Nekoliko kompanija u SAD tvrdi da je kreiralo setove za testiranje na korona virus kod kuće.

Međutim, američka Administracija za hranu i lekove ističe da nije „odobrila nikakav test koji je dostupan da se kupi za testiranje na COVID-19 kod kuće“.

Istraživači u Bangladešu proizveli su set za testiranje za koji kažu da može da otkrije antitela na SaRs-CoV-2 za 15 minuta.

Ti testovi, koje je Vlada Bangladeša odobrila za proizvodnju, koštaju samo tri dolara po komadu.

Kućni testovi ‘manje senzitivni’

Istraživači u Senegalu krajem marta najavili su novi kućni test na korona virus, koji košta približno dolar i može otkriti aktivnu zarazu pomoću brisa pljuvačke, ili ranije neotkriven slučaj pomoću testa krvi iz prsta, koji identifikuje antitela na virus.

Stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetskoj zdravstvenoj mreži u Torontu Abdu Šarkavi veruje da bi kućni testovi omogućili znatno širenje testiranja.

No, dodao je, kućni testovi verovatno će biti „manje senzitivni od laboratorijskih“.

Nemačka i Južna Koreja hvaljene su zbog svojih nastojanja da agresivno i masovno testiraju populaciju na korona virus, a Nemačka tvrdi da ima kapacitet da testira 500.000 ljudi sedmično.

Međutim, za mnoge države, posebno one sa srednjim ili malim primanjima, masovno testiranje nije moguće.

„Mislim da su jedinstveni izazovi u državama sa srednjim ili niskim primanjima, od kojih su mnoge prepoznate kao one koje imaju teško breme [drugih] bolesti, povezani s nepostojanjem finansijske sigurnosne mreže“, rekla je za Al Jazeeru Maja Lesoski s Univerziteta u Kejptaunu.

Dalje pojašnjavajući, rekla je da bi izbor da se sprovede masovno testiranje na novu bolest mogao odneti „kapacitet da se dijagnostifikuju ili leče postojeće bolesti“.

‘Sve je moguće kad ima testova’

U kontekstu njene države, Južnoafričke Republike, jedne od najteže pogođenih u Africi, rekla je da je to velika država i da nisu svi predeli lako dostupni, što se „direktno prevodi u logističke izazove u dosezanju udaljenih zajednica da se osigura testiranje“.

„Sve je moguće s dovoljnom količinom sredstava“, kazala je, međutim, u nedostatku sredstava „koristi od masovnog testiranja treba pažljivo odvagati u odnosu na potencijalne negativne efekte“.

Štaviše, naglasila je: „Masovno testiranje može biti korisno samo ako je blisko povezano s programima javnog zdravstva da se ograniči dalje širenje“, kao što su odvojene ustanove za testiranje i lečenje i restrikcija javnog okupljanja.

„Ovo može biti veći izazov tamo gde su zdravstveni sistemi manje otporni“, dodala je.