Kako je cveće osvojilo svet

Cvetnice su se pojavile pre 150 miliona godina i vrlo brzo raširile planetom, tako da danas čine oko 90 odsto biljnog sveta.

Šta je tajna uspeha cvetnica? Šta im je omogućilo da se tako dobro prilagode životu na Zemlji? Čarls Darvin je, u strahu da mu „slučaj cveće“ ne obori čitavu teoriju evolucije, govorio da je to „gnusna misterija“. I drugi naučnici su se još u njegovo vreme bavili ovim pitanjem. Iako je u međuvremenu otkriveno biljnih mnoštvo fosilnih ostataka koji ukazuju na to kako je mogla da teče evolucija cvetnica, ipak ne postoji jasan niz dokaza.

Međutim, danas imamo neke odgovore koji bi na sasvim drugi način mogli da objasne tako brzu ekspanziju cvetnica.

Kevin Simonin sa Državnog univerziteta San Francisko i Adam Rodi sa Jejl univerziteta istraživali su da li veličina genoma, genetskog materijala biljke, možda igra ulogu u naglom širenju ovih vrsta. Oni su iskoristili podatke Kraljevske botaničke bašte koja se nalazi u Londonu – uporedili su veličinu genoma cvetnica, golosemenjača i paprati, koje su značajno starije, a uporedili su i njihove anatomske karakteristike.

Naišli su na, kako tvrde, čvrste dokaze koji pokazuju da je za tako brzo širenje cvetnica zaslužno „smanjivanje“ genoma. Naime, genom se nalazi u jezgru ćelije, pa biljke sa manjim genomom grade manje ćelije. A manja ćelija efikasnije vrši fotosintezu i lakše obezbeđuje uslove za život – glukozu i kiseonik. To je stvorilo uslove da se cvetnice brzo adaptiraju i šire po planeti. Danas na mkoj živi blizu 300.000 vrsta cvetnica.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs