Kako je Madrid postao raj za evropske rode zahvaljujući deponiji smeća i klimatskim promenama?

Evropske rode letele su u tropske, podsaharske delove Afrike da bi prezimile, a usput bi se mnoge nakratko zaustavljale u Španiji.

Međutim, porast temperature zbog klimatskih promena i obilje hrane na otvorenim deponijama otpada učinili su da većina odraslih roda odustaje od tog dugog i iscrpljujućeg puta. Ali novi način života za njih krije i mnoge opasnosti.

Naučnici su u jesen 2020. godine popisali u Španiji 36.217 od ukupno, kako se procenjuje, 450.00 evropskih belih roda. To znači da je Španija postala najpopularniji dom za tu vrstu roda, uz Poljsku.

Samo u regionu Madrida, istraživači su nedavno registrovali 2.300 parova tih ptica, koji čekaju podmladak. Poređenja radi, 1984. bilo je 200 parova, piše agencija AP.

Na madridsku Kolmenar Vijeho deponiju oko sto kamiona svakodnevno dovozi kućni otpad, koji se baca u jamu, a zatim prekriva peskom. Nedaleko, na stotine belih roda je izgradilo gnezda velika i do dva metra na krovovima, crkvenom zvoniku, čak i na uličnom osvetljenju.

„Ovo je raj za rode, imaju travu, pašnjake i konačno i deponiju, tako da ovde imaju sve“, rekao je Alehandro Lopes Garsija, koji proučava lokalnu populaciju belih roda za svoj doktorat na madridskom univerzitetu.

Rode se hrane insektima, malim glodarima i crvima koje izvlače iz gomila smeća, čima pojačavaju svoju ishranu. Međutim, tu pticu, koja je simbol sreće i plodnosti, među gomilama otpada vrebaju i opasnosti.

„Sa boljim vremenom i višim temperaturama, rode imaju više insekata i crva na raspolaganju za ishranu“, kaže Blas Molina, ornitolog koji radi za špansku organizaciju SEO/Birdlife.

„Međutim, svake godine ptići i odrasle rode ugibaju jer progutaju plastiku ili gumu, za koje misle da su crvići. Takođe, često se zapetljaju u plastičnu užad što im preseče krvotok od čega uginu“, rekao je Molina.

Negativne posledice hranjenja roda na deponijama prenose se i na ljude. Rode iz cele Evrope preko zimskih meseci lete u Afriku, a ako se hrane na deponijama sa potencijalno toksičnim materijama, one će ih preneti u cisterne i izvore pitke vode na svim usputnim stanicama.

„Svi zagađivači, sve potencijalno toksične materije koje imamo ovde, završiće u tim vodama“, precizirao je Lopes Garsija.

Jedan od zabeleženih trendova je i da rode sve više grade gnezda u urbanim područjima, daleko od svojih tradicionalnih ekosistema, močvarnih područja.

S obzirom da su te ptice veoma privržene mestima na kojima se gnezde, one će se svake godine vraćati na to mesto, a njihova će populacija rasti oko svih otvorenih deponija u Španiji.

Ipak, sada kad je potvrđeno da su se obrasci migracije i razmnožavanja roda promenili, preti nova opasnost. Španija se 2020. godine pridružila direktivi EU čiji je cilj da se zaustavi odlaganje organskog otpada na otvorenim deponijama. A upravo to je otpad koji privlači miševe, insekte i crve kojima se hrane rode.

„To znači da bi hrana koju sada jedu mogla da nestane“, upozorio je Lopes Garsija, koji smatra da bi ipak na deponijama smeća trebalo ostaviti deo na kojem bi rode mogle i dalje da se hrane. „Predlažemo da tranzicija bude postepena a ne preko noći, na primer zatvaranjem deponija“, rekao je on.

A prognoze ukazuju da će uporedo sa klimatskim promenama i temperature nastaviti da rastu i da će Madrid preko zime privlačiti sve više i više ptica. I neke druge ptičje vrste, na primer lastavice, takođe više ne migriraju redovno u Afriku preko zime.

Naučnici sa Tehničkog univerziteta u Cirihu procenili su da će prosečna temperatura u najhladnijem mesecu u španskoj prestonici do 2050. porasti za 3,1 stepen Celsijusa.