Kako Monteskjeova podela vlasti onemogućava tiraniju?

Rođen je u gradu Bred na jugozapadu Francuske. Majka mu je bila plemkinja sa titulom baronice od Breda.

Imao je sedam godina kada mu je majka preminula. Na katolički koledž u Juliju poslali su ga 1700. godine, a Monteskje će tamo provesti narednih 11 godina.

Otac mu umire 1713. godine, a Šarl će postati štićenik svog strica barona od Monteskjea.

Stric je umro 1716. godine ostavivši Šarlu svoje bogatstvo i titulu.

Veći književni uspeh postiže satiričnom knjigom „Pisma iz Persije“ iz 1721. u kojoj kritikuje apsurde francuskog društva kroz perpektivu dvoje Persijanaca koji su posetili Pariz i Evropu.

Teoriju o podeli vlasti objavio je u njegovom glavnom delu „Duh zakona“ iz 1748. Interesantno je da je ovo delo isprva anonimno objavljeno.
U Francuskoj su pristalice, ali i protivnici režima negativno reagovali na ovu knjigu. Čak je i crkva ovu knjigu uvrstila na listu zabranjenih.

U ostatku Evrope uživao je poštovanje. Bio je cenjen u Britaniji i njenim kolonijama, a u Severnoj Americi smatrali su ga herojem slobode.

Tri grane vlasti odvojene su, ali međusobno zavisne jedna od druge. Tako se obezbeđuje da uticaj jedne sile ne može da premaši druge dve.

Kako Monteskje navodi u ovoj knjizi, kad su zakonodavna i izvršna vlast objedinjene u istoj osobi bila ona kralj ili sudija, ne može biti slobode. Tada bi ljudi mogli biti bez osnova privođeni, a zakoni bi mogli tiranski.

Sa druge strane, slobode nema ni ako se sudska vlast ne odvoji od zakonodavne i izvršne. Ako se to ne bi poštovalo, prava i život čoveka bila bi izložena proizvoljnoj kontroli jer bi sudija ujedno bio i zakonodavac i onaj ko može da sprovodi nasilne akcije.

Monteskje je smatrao da bi izvršna vlast trebalo da bude u rukama monarha, jer je bolje da ovom granom upravlja jedan nego mnogi.
Ipak, kada je u pitanju zakonodavna vlast, bolje je da njome upravlja mnoštvo nego jedan.

Mučio ga je loš vid i bio je potpuno slep kada je preminuo 10. februara 1755. godine u Parizu.

Monteskjeovi citati:

Poricati grešku – dvostruka je greška.

Oni koji žele nešto da nauče nikada nisu besposleni.

Ono što je istina u jednom vremenu, u drugom je zabluda.

Ni u šta se tako čvrsto ne veruje kao u ono što se najmanje zna.

Gordost je štit budala.

Iskustvo je oduvek pokazivalo da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima i predispozicije da je zloupotrebi. On će ići toliko daleko, sve dok ne naleti na ograničenja.

Zavisnik je neprijatelj samom sebi, jer strada od zla koje je sam prouzrokovao.