Kako narodi u Africi proslavljaju Novu godinu?

Tako se u Etiopiji poštuje izvorni julijanski kalendar koji je Julije Cezar uveo 45. p.n.e., po kome Nova godina pada 1. septembra. Da ne bude zabune, verzija julijanskog kalendara koju Srpska pravoslavna crkva poštuje je uvedena u vreme vizantijskog cara Vasilija II, 988. godine. Etiopljani su sa 1. septembra proslavu pomerili na 11. ili 12. septembar, u zavisnosti da li je prestupna godina, da bi istovremeno proslavili važan biblijski događaj: povratak kraljice od Sabe iz posete kralju Solomonu, priča za Danas kustoskinja Muzeja afričke umetnosti u Beogradu Ivana Vojt.

Kako navodi, u skladu sa tim, Nova godina se zove „enkutataš”, što na amharskom znači – dragulji na dar, u znak sećanja na darove koje je kraljica od Sabe na povratku u njenu zemlju Etiopiju primila od kralja Solomona. Takođe, sredina septembra obeležava period kada se proslavlja kraj kišne sezone i početak proleća.

– Sa druge strane, narod Berberi koji živi pretežno u Alžiru i Maroku slavi tradicionalnu Novu godinu 12-13. januara i ovaj praznik nazivaju „jenajer” što znači prvi mesec. Ovaj narod je islamiziran tek posle arapske invazije na Magreb u 8. veku, a do tada su bili hristijanizovani od strane Rimljana, te su praznike proslavljali po julijanskom kalendaru.

Nakon islamizacije, proslava tradicionalne Nove godine je bila potisnuta. Međutim, 1968. godine, kulturna udruženja u Alžiru dala su inicijativu da se ovaj praznik vrati, ali su pogrešno izračunali da se Nova godina po vizantijskom julijanskom kalendaru, slavi 12. januara, kaže naša sagovornica i dodaje da je tako ostalo da Berberi u Alžiru slave jenajer 12. januara, dok ga Berberi u Maroku, Libiji i na Kanarskim ostrvima slave 13. januara.

Pristalice islamske religije, kojih ima dosta u Africi, slave islamsku ili hidžretsku Novu godinu koja predstavlja početak muslimanskog lunarnog kalendara.

– Ovaj praznik istovremeno slavi seobu (hidžru) proroka Muhameda i njegovih drugova iz Meke u Medinu 622. godine, što čini temelje islamske religije. Datum proslave je pokretan i računice mogu da variraju u različitim islamskim državama.

Primera radi, prošla Nova godina (2021) je počela 10. avgusta u većem delu sveta, a naredna godina (2022), će se dočekati 29. jula. Afričke zemlje koje islamsku Novu godinu slave kao državni praznik su: Komori, Džibuti, Egipt, Liban, Libija, Mauritanija, Maroko, Senegal, Sudan i Tunis, navodi kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.

Prema njenim rečima, na Madagaskaru se Nova godina slavi u martu, na dan prvog mladog meseca u godini.

Mart je mesec kojim se završava kišna sezona i počinje žetva pirinča, to je mesec rođenja te se ovaj pokretan praznik na malgaškom jeziku zove „alahamadi bi”. Naime, kralj Ralambo koji je vladao krajem 16. i početkom 17. veka, je naredio da se dan prvog polumeseca u zodijačkom znaku ovna (na malgaškom: alahamadi), pretvori u prvi dan u godini, i na taj način je doveo lokalni kalendar u skladu sa arapskim lunarnim kalendarom.

Takođe, nije nevažno da je upravo tog dana kralj slavio svoj rođendan. Pod francuskim protektoratom, koji je uspostavljen krajem 19. veka, Malgaši su svoju Novu godinu slavili u tajnosti sve dok nije počela ponovo da se proslavlja javno nakon osvajanja nezavisnosti.

Običaji i ceremonije vezani za Novu godinu

Svaka tradicionalna Nova godina sa sobom nosi niz radnji koje je potrebno obaviti kako bi naredna godina bila plodna i uspešna. Da bi se to razumelo neophodno je duboko poznavanje događaja za koji se proslava vezuje.

Kako objašnjava naša sagovornica, u Etiopiji, nakon prazničnog ručka, kasnije popodne, mlade devojke se oblače u nošnje, nose bukete žutih krasuljaka koji u to vreme rastu u Etiopiji, i posećuju kuće prijatelja kojima pevaju novogodišnje pesme za dobro zdravlje, a oni ih daruju.

Takođe, deca idu da pevaju ispred kuća i dobijaju sitne darove, slatkiše, novac i sl. Momci su zaduženi da taj dan provedu slikajući slike svetaca. Žuti krasuljci koje devojke nose simbolišu sunce koje se dočekuje nakon kišne sezone.

– U nekim kulturama praznuje se čitav niz dana oko Nove godine. Tako je u slučaju islamske Nove godine gde su prvih deset dana (muharem) posebno značajni za muslimane, naročito šiite – koji oplakuju smrt Husejna ibn Alija al-Husejna, unuka poslanika Muhameda koji je poginuo desetog dana muharema, poznatog kao ašura. Vernici ga obeležavaju na više načina javno izražavajući žal, čitajući kuran ili, pak, odlazeći na hadžiluk do hrama al-Husejna koji se nalazi u gradu Karbala, u Iraku, kaže Vojt.

Na Madagaskaru,  prema rečima kustoskinje, proslava Nove godine traje dva dana. Ljudi se oblače u najlepšu odeću i daruju jedni druge pevajući hrišćanske pesme, što je odraz mešanja tradicionalnih vera sa hrišćanskom. Kralj Andrianapuinmerina je u 18. veku na dan tradicionalne Nove godine uveo običaj kolektivnog odlaska na dvanaest brda na kojima su živele njegovih dvanaest žena.

Tako u glavnom gradu Malagaške Republike Antananarivu, građani u povorkama idu do svetog kraljevskog brda poznatog kao Ambohimanga, sastajući se na mestu gde se nekada nalazila kraljičina palata kako bi odali počast precima.

Najvažniji simboli ceremonije proslave i šta oni predstavljaju

Možda jedan od najpoznatijih simboličnih ponašanja u proslavi Nove godine u Africi se iznedrio u Hilbrovu, predgrađu Johanesburga, gde se u novogodišnjoj noći kroz prozor ili preko balkona izbacuju stari uređaji: frižideri, televizori, mikrotalasne pećnice.

Ova radnja simbolizuje raskršćavanje sa prošlošću, pravljenje mesta za nove stvari, ljude, događaje, osećanja, razmišljanja. Izbačeni stari uređaji postaju zamena za duhovno pročišćenje. Interesantno je da, već nekoliko godina unazad, ovaj običaj policija pokušava da ukine zbog navolja koji on uzrokuje.

– Kad govorimo o simbolici oko novogodišnjih praznika u Južnoafričkoj Republici, svakako je dobar primer karneval pod nazivom „Minstrel” koji se svake godine 2. januara održava u Kejptaunu. Karneval je nastao u 19. veku kada je robovima, koji su u Kejptaun dovođeni iz različitih delova Afrike, dopuštano da proslavljaju Novu godinu na njihov način. Prvog dana Nove godine, robovlasnici su potlačenima davali slobodan dan, te je zato karneval bio organizovan 2. Januara, objašnjava Vojt.

Kako navodi, tog dana robovi koji su bili iz različitih afričkih kultura oblačili su se u šarenu odeću sa frakom, leptir mašnom, cilindrom i štapom kako bi oponašali britanske i holandske doseljenike. I danas, u čast sećanja na nadu i sreću koju su negovali u teškim istorijskim trenucima, ulicama Kejptauna prolaze učesnici karnevala obučeni u isti stil, ali sa blejzerima umesto frakova. To je dan kada se pored Nove godine, na simboličan način slavi sloboda.

Bez čega praznična trpeza nikako ne može da prođe?

Kustoskinja Muzeja afričke umetnosti ističe da postoji niz običaja u proslavi novogodišnjih praznika širom Afrike koji se vezuju za trpezu.

Tako se kako kaže, u Etiopiji na enkutataš – dan tradicionalne Nove godine, kolje ovca ili pile rano ujutru, potom se ide u crkvu na liturgiju. Iz crkve se dolazi na bogat porodični ručak na kome se jede spremljeno meso na način sličan čorbastom paprikašu uz koji obavezno ide hleb, približan našoj pogači. Hleb se lomi na više delova koje glava porodice daje ostalim članovima.

– Slično tome, Berberi na dan tradicionalne Nove godine ustaju rano da bi žrtvovali kokošku ili petla koji se potom spremaju zajedno sa kuskusom. Njima je važno da porcije za ručak budu obilne jer to simbolizuje obilje koje se sledeće godine priželjkuje. Kokoška se daje ženama, petao muškarcima. Trudnicama se daje i kokoška i petao da bi dete bilo muško, što je odraz patrijarhalnog sistema, objašnjava naša sagovornica.

Na Madagaskaru se, dodaje ona, za Novu godinu obično služi čorbasto jelo koje se zove „romazava” – dinstana govedina sa mešanim zelenim povrćem i začinskim biljem, koje se služi sa pirinčem. Uz ovo jelo se pije vino od pirinča ili šećerne trske. Praznična trpeza je prilika da se porodica i prijatelji okupe i čestitaju jedni drugima ulazak u narednu godinu.

Dok se u Keniji, kako kaže, porodična novogodišnja trpeza ne može zamisliti bez slatkih krofni trouglastrog oblika sa cimetom i kokosovim mlekom koje oni zovu „mandazi”.

– Nova godina, 1. januara, se u ovoj zemlji ne dočekuje na trgovima, u restoranima ili u diskotekama, jer je to pre svega praznik koji okuplja porodicu. Tako odrasla deca koja dođu sa svojim porodicama kod roditelja ne dozvoljavaju da oni bilo šta rade. Dakle, snajke i ćerke spremaju praznični ručak, sinovi i zetovi su tu da urade poslove oko kuće, dok stari roditelji uživaju u blagodeti novog naraštaja, što je potpuno suprotno od onoga što mi radimo u Srbiji gde obično dolazimo kod roditelja na već spremljen ručak, zaključuje Ivana Vojt.