Kako nas je dokumentarac iz 1981. upozoravao na klimatske promene?

Ovo je bio možda i prvi put da je jedna od najvećih televizijskih stanica emitovala dokumentarni film posvećen klimatskim promenama koje je izazvao čovek.

Od svog premijernog prikazivanja do pre nekoliko godina ovaj film je čuvan u arhivama, te ga nije pogledao veliki broj ljudi. Međutim, on predstavlja uvid u saznanja koja su naučnici imali o klimatskim promenama pre gotovo 40 godina, a, kao što ćete imati priliku da vidite, ona su u naučnim krugovima već bila prilično razvijena, piše Jovana Stanković za portal Klima101.rs.

Na dan prikazivanja, Times je ovaj film opisao kao „dokumentarac o ozbiljnim posledicama koje će naše zagađivanje atmosfere ugljen-dioksidom ostaviti na klimu“, uz šta stoji i da su „naučnici zabrinuti da će Zemlja sredine (XXI) veka biti toplija za dva stepena Celzijusa, što će ostaviti katastrofalne posledice na polarne regione“.

U videu ispod možete videti jednu od scena iz filma Warming Warning.

„Da li je planeta naša pa da možemo da eksperimentišemo s njom? Mislim da nije. Smatram da imamo veliku dužnost prema budućim generacijama, koju trenutno ne ispunjavamo“, rekao je jedan od naučnika.

Film se završava rečima: „Čovek je pokazao da ima sposobnost da promeni jedan od velikih prirodnih sistema sveta. Naše prisustvo menja planetu. Naša industrija je sada postala deo klime – novi uljez koji remeti stari sistem. Male grupe naučnika koji zaista razumeju način na koji se odvijaju klimatske promene sada su nas odmerenim jezikom upozorile na izazove sa kojima se suočavamo.“

Danas, skoro 40 godina nakon što je ovaj dokumentarac ugledao svetlost dana, čovečanstvo se zaista suočava sa klimatskom krizom, s tim što su sada posledice klimatskih promena vidljive i običnim građanima kroz razorne šumske požare, toplotne talase, topljenje glečera, suše, sezone uragana i promene režima padavina.

Rešenje za ono što je predviđeno filmom Warming Warning, a što je tek odskora šire prihvaćeno, u teoriji zvuči jednostavno – potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, pa ipak, potrebno je ozbiljno planiranje i, kasnije, poštovanje planova na globalnom nivou kako bi se taj cilj postigao.

Naučnici znaju za klimatske promene i mnogo pre 1981.

Krajem 19. veka razumevanje uticaja koncentracije  ugljen-dioksida na klimu Zemlje je unapredio je švedski naučnik Svante Arenijus, a 1938. je Gaj Kalendar je prvi kroz analizu osmatranja pokazao, i da prosečna temperatura planete raste, kao i koncentracija CO2. .

Dokumentarac iz 1981. čak nije ni prvo upozorenje o klimatskim promenama na televiziji. Ispod možete videti deo obrazovnog filma iz 1958. godine u kome se govori i o posledicama nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.