Kako nastaje „nemogući“ burger bez mesa?

Juče ste čitali članak o tome kako proizvodnja mesa štetno utiče na našu planetu, ali veoma ste gladni i teško vam je da se odreknete svog omiljenog jela. Odlučili ste da ipak spremite ćufte i dok uživate u ukusu mesa, povremeno vam kroz glavu proleti misao o onom tekstu. “Ali, ovo je tako ukusno”, kažete sebi.

Odjednom na pakovanju smese za ćufte ugledate nešto sasvim neočekivano. Piše da proizvod nije životinjskog porekla. Misleći da niste dobro videli proveravate još jednom spisak sastojaka, ali na njemu zaista nema mesa. Sudeći po ukusu bili ste spremni da se opkladite da ste pojeli ćufte kakve ste oduvek jeli. Međutim, ne biste bili u pravu.

Ali šta ste onda pojeli, kako kompanije uspevaju da naprave „meso bez mesa” i na koji način to pomaže sprečavanju klimatskih promena?

Uticaj ishrane na klimatske promene

Na klimatske promene i nivo gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi u značajnoj meri utiču prehrambena industrija i navike u ishrani.

Na ovaj aspekt problema klimatskih promena se ranije nije ukazivalo tako često, ali u avgustu prošle godine Međuvladin panel o klimatskim promenama objavio je Specijalni izveštaj o klimatskim promenama i zemljištu, nakon čega je ova tema postala zastupljenija.

Prema ovom izveštaju, svi napori za smanjenje posledica klimatskih promena kao i smanjenja emisija štetnih gasova, ne mogu imati dugoročni efekat ukoliko ne dođe do velikih promena u korišćenju zemljišta i poljoprivredi, pa samim tim i u ishrani ljudi.

Mada postoje načini za proizvodnju mesa koji su ekološki prihvatljivi, ne može se reći da su široko zastupljeni, pa se crveno meso danas smatra hranom koja donosi najveću štetu planeti, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.

Generalno, kompletna prehrambena industrija značajno dopirnosi povećanju nivoa gasova sa efektom staklene bašte, krčenju šuma, promenama u biodiverzitetu i smanjenju vodostaja, ali se najčešće stočarstvo ističe kao najveći problem.

Kako bez mesa?

Mada u siromašnim delovima sveta nedovoljna količina mesa u ishrani može dovesti do neuhranjenosti ili zdravstvenih problema, u velikom delu sveta meso je u prekomernoj upotrebi, iako je moguće pronaći podjednako hranljivu zamenu.

Zašto ljudi onda ne odustanu od mesa? Dobar deo razloga verovatno se krije ne samo u njegovoj hranljivosti, već i ukusu koji je velikom broju ljudi nezamenljiv.

Međutim, može se reći da nisu sasvim u pravu. U svetu, a naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, postaje sve popularnija proizvodnja mesa bez mesa. Poslednjih godina su se pojavile kompanije kojima je cilj da utvrde koje su osobine mesa korisne, koje štetne, a koje su ljudima najprivlačnije, a zatim da na bazi biljaka naprave hranu koja će imati sve potrebne kvalitete.

Različite kompanije koriste različite biljke i druge sastojke, ali u najvećem broju slučajeva se koriste proteini iz biljaka i surutke, kao i različiti začini. Najčešće se pravi smesa poput mlevenog mesa koja podseća na govedinu, ali na tržištu se mogu naći i kobasice, piletina na bazi kikirikija i tunjevina bez ribe. Za meso na biljnoj osnovi najčešće se navodi da ima više natrijuma i vlakana od običnog mesa, dok ima manje holesterola i približno istu količinu kalorija.

Zašto je „nemogući” burger tako dobar?

Kao glavna prednost mesa na biljnoj bazi, navodi se to što manje šteti planeti, odnosno zahteva manje korišćenje zemljšta i vode, i sprečava oslobađanje štetnih gasova od uzgoja životinja, a naročito goveda. Međutim, često se ističe da ovaj način ishrane može imati pozitivno dejstvo i na zdravlje.

Osim što ovakav burger nema holesterola, u njemu se neće naći ni hormoni i antibiotici koji se sve više koriste u uzgoju životinja, a mogu imati štetan uticaj na čovekovo zdravlje. Sa druge strane, ulažu se napori da obrok ima podjednaku količinu svih hranljivih sastojaka kao i obrok spremljen od pravog mesa.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.