Kako pobediti gojaznost? Izazov na koji EU još uvek ne uspeva da odgovori

Ovaj podatak zabrinjava i vrši pritisak na ključne aktere u politici da se suprotstave krizi i potaknu promene u životnom stilu građana. Stope gojaznosti povećale su se u gotovo svim državama Evropske unije od 2000. godine, posebno u Finskoj, Mađarskoj, Luksemburgu i Ujedinjenom Kraljevstvu, dok su u razdoblju od 2008. do 2014. ostale stabilne u Belgiji, Češkoj, Grčkoj, Italiji, Latviji i Poljskoj.

Prema izvešatju ‘Health at a glance’ koji je 2018. godine provela Evropska komisija, gojaznost je ključan uzročnik rizika za oboljenje od drugih zdravstvenih problema poput hipertenzije, dijabetesa i nekih oblika raka. Zaključak Komisije je da socioekonomski status građana ima značajan uticaj na stopu gojaznosti. U svom izveštaju, izvršna vlast Evropske unije pronašla je korelaciju između gojaznosti i obrazovanja.

Naime, 20 odsto odraslih koji imaju niži stepen obrazovanja pati od gojaznosti, dok brojka onih s višom stepenom obrazovanja iznosi 12 odsto. Taj je uzročnik posebno izražen u Luksemburgu, Portugalu, Sloveniji i Španiji.

Na nivou EU, ključni akteri već se godinama bore s tim pitanjem.

U julu 2016. godine, italijanski Evroparlamentarac Nicola Caputo podneo je zahtev Komisiji u kojem tražio da Evropska unija prizna gojaznost kao hroničnu bolest.

– Sukladno mom zahtevu, Komisija je napravila odlučan korak prema napred ojačavši pritom svoju strategiju o zdravstvenim problemima vezanim za prehranu, prekomernu težinu i gojaznost – izjavio je za Euractiv, prenosi Jutarnji list.

Caputo je izjavio da je tokom poslednjih godina Komisija pokušavala pronaći učinkovitije alate za implementaciju kroz Platforme EU o prehrani, fizičkoj aktivnosti i zdravlju. Kroz navedenu platformu, Komisija postiče aktivnosti na polju reformulacije proizvoda, marketingu i oglašavanju, fizičkoj aktivnosti, informiranju potrošača i zagovaranju i razmeni informacija.

Koja pravila?

Prema Jacku Winkleru, nekadašnjem profesoru nutricionizma na univerzitetu London Metropolitan University, rešenje problema gojaznosti neće se pronaći samo u politici javnog zdravstva, nego i u još uvijek podcenjenoj temi Evropske poljoprivredne politike.

U razgovoru za Euractiv tokom događaja Food Matters Live u studenom u Londonu, izjavio je da bi Evropsku uniju trebalo ‘biti sram’ prehrambene strategije koju je izložila u svojoj poljoprivrednoj politici.

– Neuspeh u bavljenju prehrambenim aspektima proizvodnje hrane u poljoprivredi i trgovini glavni je propust EU – rekao je.

Brojni uzročnici među kojima treba posebno istaknuti cenovnu dostupnost nezdravih namirnica i sedeći način života, doprineli su stvaranju ‘gojaznog’ okruženja, što je stavilo ljude, osobito one socijalno ugrožene, u opasnost, piše u izveštaju Health at a Glance.

Prema Caputou, politički akteri mogu igrati ključnu ulogu u rešavanju problema gojaznosti suzbijanjem uzročnika koji dovode do nezdravog načina života i izbora prehrane koji bi doprineli usvajanju zdravih navika.

– Politika bi mogla pomoći u širenju kulture prevencije. Primerice, edukacijom ljudi o konceptu ‘mere’ i poticanjem kulture prevencije kako bi zdravo ponašanje postalo sve više svesni izbora od rane dobi – kazao je.

Nedavna zbivanja po tom pitanju dogodila su se u području marketinga hrane. Revidirani Audiovizualni medijski servisi tvrde da bi Komisija i države članice trebale razviti dobrovoljne kodekse ponašanja kako bi se smanjila izloženost dece agresivnom marketingu hrane s visokim udelom masti, šećera ili soli.

Porez na šećer: dobar ili loš?

Oporezivanje hrane s visokom razinom šećera postaje sve popularnije kao sredstvo za borbu protiv gojaznosti. Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Mađarska, Irska, Portugal i od nedavno Ujedinjeno Kraljevstvo, osam je zemalja koje su do sada uvele porez na zaslađena pića.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, najavljeni porez na šećer implementiran je početkom aprila kao deo vladine strategije u borbi protiv gojaznosti dece. Prema rečima profesora Winklera, takav porez utiče na prodaju, a njegov je cilj podići cenu proizvoda koji imaju visoki udeo šećera. Posledično, to će smanjiti njihovu potrošnju, a potrošačima pomoći da se okrenu zdravijim proizvodima.

– Porez u Ujedinjenom Kraljevstvu u potpunosti je strukturiran na drugačiji način. Osmišljen je kako bi uticao i na proizvođače, a ne samo na potrošače – rekao je.

– Svi su protiv poreza, uključujući političare, ali ključno je da za razliku od mnogih poreza na šećer u drugim zemljama, porez u Ujedinjenom Kraljevstvu postiče reformulaciju proizvoda – objasnio je profesor Winkler.

Nicola Caputo je skeptičan oko poreza na šećer, tvrdeći da to nije alat za borbu protiv gojaznosti već samo još jedan porez za građane.

– Istraživanja pokazuju da porezi na robu široke potrošnje postiču inflaciju i u konačnici štete najsiromašnijim građanima – upozorio je. Dodao je da nema dokaza o povezanosti između smanjenje stope gojaznosti i uvođenja poreza na šećer te je pozvao da se pažljivije procene prednosti i nedostaci prilikom uvođenja poreznih kazni poput poreza na brzu i nezdravu hranu.

– Ne možemo se boriti protiv gojaznosti porezom, već razvijanjem delotvorne strategije koja zaista utieče na ponašanje i živote građana koji moraju biti svesni tragedije koja je posledica širenja gojaznosti – zaključio je.