Kako prepoznati Lajmsku bolest

U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne bakterijske infekcije. Istovremeno u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu otvoreno je i Savetovalište za lajmsku bolest.

Ubod krpelja je bezbolan, najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana. Da bi se sprečila infekcija, krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva ľ eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i drugo. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

Odstranjivanje krpelja iz kože je najsigurnije obaviti u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i drugim). Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati.

Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru.

Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja traje tri meseca, a kontrolne preglede je neophodno obavljati jednom mesečno, kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prve simptome i znake lajmske bolesti karakteriše pojava crvenila kože na mestu uboda krpelja – erythema migrans, koje se javlja od jednog do mesec dana nakon uboda, najčešće u periodu od sedam do deset dana. Crvenilo je približno ovalnog oblika, širi se prema periferiji a može da bude veličine od nekoliko do više desetina centimetara. Vremenom promena počinje da bledi u sredini i dobija prstenast izgled, sa jače ili slabije izraženim crvenim rubom. Ovo je siguran znak prvog stadijuma lajmske bolesti, i javlja se u gotovo 75 odsto slučajeva obolelih. Ponekad postoji problem u prepoznavanju početne manifestacije, uglavnom u slučajevima kada nije tipičnog izgleda, ili kod pacijenata koji nisu primetili ubod krpelja. Istovremeno se mogu javiti i opšti simptomi i znakovi infekcije, kao što su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Rano otkrivanje i lečenje u ovom stadijumu sprečava napredovanje bolesti i prelazak u naredne faze.

Promene drugog stadijuma se ispoljavaju posle nekoliko nedelja ili meseci, i to kao jače izraženi simptomi stanja sličnog gripu, pojava nekoliko manjih crvenih pečata koji nisu povezani sa mestom uboda, zapaljenje moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanih mišića i drugih organa. U slučajevima propuštenog ili neadekvatnog lečenja bolesti u ovom stadijumu, posle deset meseci ili više godina, može da dođe do trajnih oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože. Ove promene spadaju u treći stadijum, i utiču na smanjenje radne sposobnosti, i nastanak invalidnosti.

Iz tih razloga je izuzetno važno početi sa lečenjem što pre, primenom pravilne terapije pod kontrolom lekara, dermatologa ili infektologa. Ukoliko su simptomi nakon uboda krpelja nejasni, obavezno se obratiti lekaru.

(Preuzeto sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje, Savetovalište za lajmsku bolest)

Oboleli u Srbiji

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, od otvaranja te ustanove 1987. godine, do kraja 2014. godine od ove bolesti obolelo je skoro 5.500 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja imalo je oko 78 odsto obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8 odsto, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1 odsto i 4,3 odsto obolelih. Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8 odsto osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.