Foto: Beta/Milan TimotićDa li ste znali da više od četvrtine štetnih gasova sa efektom staklene bašte dolazi upravo iz proizvodnje hrane?
Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa. Stočarstvo je veliki emiter štetnih gasova.
Američka ekološka organizacija Rare, 2019. godine objavljuje analizu o tome koliko različiti postupci na individualnom nivou mogu doprineti ublažavanju klimatskih promena.
Jedan od interesantnijih zaključaka ove studije ukazuje na potencijal regulisanja prehrambenog sektora, naročito u odnosu na standardne metode „zelenog” ponašanja svakog od nas.
Tako su se aktivno recikliranje (gde je to moguće), prelazak na LED osvetljenje i hibridna vozila uz instalaciju krovnih solarnih panela — zajedno — pokazali duplo manje efikasnim u suzbijanju emisije ugljen-dioksida u odnosu na biljnu ishranu i smanjenje prehrambenog otpada, piše Nataša Kilibarda za portal Klima101.rs.
Klimatske promene prete globalnom snadbevanju hranom, dok se zemljište, voda i šume eksploatišu gotovo nezaustavljim tempom.
Začarani krug ishrane i klimatskih promena
Oko tri četvrtine svetskog poljoprivrednog zemljišta koristi se za ispašu stoke ili uzgoj useva za njihov tov.
Rezultat je nekontrolisano krčenje šuma, najvećeg prirodnog upijača ugljen-dioksida, izumiranje desetina hiljada biljnih i životnjskih vrsta i prekomerno trošenje pijaće vode.
Ako bismo ukratko predstavili uticaj ishrane na klimatske promene, krenuli bismo upravo sa krčenjem šuma.
Tačno, deforestacijom se stvaraju prostori za uzgoj stoke, ali se, istovremeno, nezamislive količine ugljen-dioksida ispuštaju u atmosferu bez zadrške.
Dodatno i pomalo bizarno, stoka, posebno krave, u procesu varenja hrane izbacuje metan, gas sa još pogubnijim doprinosom klimatskim promenama od ugljen-dioksida.
Skladišta metana su i životinjska đubriva, kao i pirinčana polja.
Sveobuhvatna promena industrije hrane u službi „spašavanja planete” zahteva nove međunarodne i nacionalne propise i korporativne prakse.
Hrana (u) budućnosti?
Ukoliko ne pronađemo načine da ih zaštitimo, da li će mnoge namirnice, u kojima danas uživamo, preživeti klimatske promene? Odgovor je izvesno pozitivan, međutim, ne radujmo se prerano.
Velika je verovatnoća da ćemo, usled ekstemno visokih temepretura, biti primorani da useve izmeštamo u nešto hladnije predele.
U tom scenariju najviše ispaštaju lokalni poljoprivrednici i mali proizvođači hrane.
Postavlja se i pitanje dostupnosti tako „novo” uzgajane hrane za mnoge ugrožene grupe ljudi.
Sveukupno, na prinos mnogih namirnica, od žitarica do kafe i čokolade, u značajnoj meri utiču i klimatske promene.
U kojoj meri će se smanjenja prinosa osetiti, zavisi u prvom redu od stepena zagrevanja zemljišta i nedostatka vode, ali generalno važi pravilo — sve preko 30 °C ima izrazito negativan uticaj na useve.
Kikiriki, leblebije, avokado, breskve, kajsije, pa i jagode i banane na spisku su voljenih namirnica koje gube bitku sa klimatskim promenama. Iako nam je teško da zamislimo pijačne tezge bez ovih namirnica u narednom periodu.
Ukoliko s vremena na vreme zamenimo šnicle i bifteke za večeru sa sočivom i tofuom, postaćemo uzorni potrošač, pre svega odgovoran prema svojoj životnoj sredini.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
