Kako razgovarati sa decom o klimatskim promenama

Usled talasa informacija o vremenskim katastrofama koje nas zapljuskuju sa svih strana, ljudi počinju da zamišljaju katastrofe koje se još nisu ni desile, a sa kojima ne bi mogli da izađu na kraj. Zbog toga dolazi do stvaranja osećaja konstantnog straha i zabrinutosti za opstanak.

Ova vrsta anksioznosti zbog negativnih posledica po životnu sredinu je postala toliko raširena među ljudima poslednjih godina, da je dobila sopstveno ime – eko-anksioznost.

Činjenica koja predstavlja poseban problem, jeste da su žrtve ove vrste anksioznosti često deca i mladi. O tome šta su razlozi zbog kojih se javlja ovaj tip anksioznosti za portal Klima101.rs Jovana Stanković je razgovarala sa psihologom Milanom Stanojevićem koji se u istraživanjima bavio ispitivanjem stavova o klimatskim promenama.

„Moguće je da se anksioznost oko pojava koje imaju negativne posledice, kao što su klimatske promene, javlja zato što se ljudima priča o ovim pojavama, bez da im se nude rešenje i načini kako oni mogu da pomognu da se negativne posledice spreče ili ublaže. Takođe, anksioznost se može javiti zbog mišljenja da je to njihovo (potencijalno) proekološko ponašanje beznačajno, jer su oni samo kap u moru, pošto ljudi ima preko sedam milijardi“, ističe Milan.

Kako deci možemo da predstavimo klimatske promene?

Zbog toga je bitno da se u komunikaciji sa decom o klimatskim promenama govori veoma pažljivo, da im se probude pozitivne emocije prema prirodi i da im se uvek predoči da nije „sve crno“, već da rešenja postoje.

Psiholog Milan Stanojević objašnjava da se deci često ukazuje na neke stvari bez napomene zašto je to važno za njih, što može dovesti do nezainteresovanosti ili osećanja pritiska.

Zato je pre svega dobro da se kroz rad sa decom prvo razvije ljubav prema prirodi i osećaj povezanosti sa njom, kako bi ekološko ponašanje bilo motivisano osećanjem da se čini nešto pozitivno za prirodu, a ne isključivo zbog straha od negativnih posledica.

„Bitno je da deca zajedno sa roditeljima ili starateljima usvajaju proekološke navike i pozitivan pristup problemu. Gledajući kako roditelji/staratelji pristupaju problemu sa pozitivnom energijom i nadom, deca mogu da uče po modelu i sama usvoje takav pristup i ponašanje. Važna napomena da treba izbeći da se deci govori o tome kako da se ponašaju, a da se onaj ko im govori ne pridržava toga“, kaže Stanojević.

Deci mlađeg uzrasta takođe ne bi trebalo nametati klimatske promene kao zasebnu temu, već bi trebalo pratiti interese deteta i u skladu sa tim predstavljati pozitivne modele ponašanja i važnost očuvanja životne sredine.