Kako sateliti utiču na ratove?

Autori članka, Erik Lejn-Grinberg, vanredni profesor političkih nauka na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT), i Teo Milonopoulos, postdoktorski saradnik na Univerzitetu Pensilvanije, kažu da komercijalne satelitske slike drastično menjaju informacioni pejzaž , posebno nacionalne bezbednosti.

Prošlo je vreme kada su samo vlade mogle da prikupljaju napredne obaveštajne podatke o svojim rivalima i kada su vojske mogle da skrivaju informacije o dešavanjima na bojnom polju od javnosti.

Konkretna iskustva

Autori dodaju da građani sada mogu da koriste komercijalne satelitske snimke da otkriju aktivnosti koje bi neke vlade radije sakrile. Napominju da je javnost dokumentovala širenje nuklearnog arsenala Severne Koreje i razotkrila kršenja ljudskih prava, kao što je kinesko zatvaranje ujgurskih stanovnika u koncentracionim logorima.

U Ukrajini, određeni broj aktera, uključujući privatne satelitske kompanije, istraživačke grupe, novinare i istraživače amatere, koristio je komercijalne satelitske snimke zajedno sa drugim oblicima obaveštajnih podataka otvorenog koda da otkriju i verifikuju informacije o vojnim vežbama, gubicima na bojnom polju i gađanju ruskih civila.

Pružajući informacije koje bi ranije bile uglavnom tajne, komercijalni satelitski snimci su pomogli u planiranju vojnih operacija, borbi protiv ruskih dezinformacija i jačanju javne podrške Ukrajini.

Prednosti ne dolaze bez rizika

Autori komentarišu da ove prednosti ne dolaze bez rizika, jer će i prijatelji i neprijatelji Sjedinjenih Država (SAD) nastojati da iskoriste sve veći broj informacija dostupnih korisnicima iz nevladinih organizacija. SAD, njihovi saveznici i partneri, na primer, mogu otkriti da su njihove osetljive aktivnosti došle pod kontrolu.

Proruski akteri bi takođe mogli da koriste satelitske informacije otvorenog koda da potkopaju odbranu Ukrajine. Komercijalne satelitske kompanije mogle bi da završe u unakrsnoj vatri Moskve. Kako privatni sateliti idu u rat, oni menjaju karakter modernog sukoba.

Iako se zemlje i dalje u velikoj meri oslanjaju na prikrivene metode prikupljanja obaveštajnih podataka, zapadne vlade moraju imati na umu mogućnosti i rizike koje ova napredna tehnologija nosi u razvoju spoljne i nacionalne bezbednosne politike, kažu autori.

Znanje je moć

Uoči početka ruske invazije na Ukrajinu, Bajdenova administracija je svojim saveznicima i široj javnosti otkrila obaveštajne podatke o ruskom rasporedu na ukrajinskim granicama, navode autori. Oni su to opisali kao neobičan potez, jer vlade obično nerado dele osetljive obaveštajne podatke o protivnicima kako bi bolje zaštitile izvore i metode koje se koriste za dobijanje informacija. Ali u ovom slučaju, veliki deo informacija otvorenog izvora o vojnom položaju Rusije i mogućim narednim potezima već je kružio u javnosti.

Takođe su rekli da bi nevladini analitičari i istražitelji amateri mogli da dele „skoro isto mišljenje“ sa obaveštajnom zajednicom. Moguće je i da je Bela kuća objavila informacije o ruskom napadu na Ukrajinu, koji je bio neobično rano, što bi pomoglo da se skeptični evropski saveznici ubede u verodostojnost informacija Vašingtona, čime bi se postavila osnova za kolektivni odgovor Zapada protiv Rusije.
Neobična stvar

Kažu da su se mediji i istraživački centri takođe oslanjali na komercijalne satelitske snimke da bi se suprotstavili „lažnim ruskim tvrdnjama“. Dodaju da prvi znaci početka ruske „invazije” na Ukrajinu, na primer, nisu došli od artiljerijske vatre ili vazdušnog bombardovanja, već od saobraćajnih gužvi. Analitičari Instituta za međunarodne studije Midlberi, koji su uživo pratili ažuriranja saobraćaja na Gugl mapama, primetili su neobične saobraćajne gužve duž puta od Belgoroda u Rusiji do ukrajinske granice.

Međutim, autori su skrenuli pažnju na činjenicu da bi povećana transparentnost mogla biti mač sa dve oštrice. Države koje žele da zadrže poverljivost svojih aktivnosti mogle bi da ciljaju komercijalne satelitske kompanije koristeći sajber napade ili, u ekstremnim slučajevima, konvencionalne vojne napade. Napominju da je Rusija već pokušala, ali nije uspela, da hakuje i poremeti satelitsku uslugu Starlink, jedinog provajdera internet usluga u delovima Ukrajine.

Preterano oslanjanje na komercijalne satelitske snimke takođe može dovesti do značajnih rizika, posebno s obzirom na njihovu dostupnost široj javnosti. Takođe se mogu koristiti za širenje dezinformacija, umesto za borbu protiv njih. Rivali bi mogli da pokušaju da manipulišu komercijalnim slikama ili da koriste veštačku inteligenciju da naprave lažne slike koje potkrepljuju verziju priče koju vole.